(Посвећено Нади Рудан)
 |
слика ”Мајка”, |
Пришао сам тој старици, бојећи се да погледам сат због журбе у којој сам био, и пружио руку: - Да вам помогнем?
Ослободио сам је десне торбе: - Па ово је и мени тешко!
- Шта ћу, када деца нису ту?
Нагнула се ка низбрдици па сам посегао и за том торбом. Прошли смо студентски дом у који сам журио, и продужили њеним спорим кораком.
Постало је тешко и за моје руке ојачане вежбама!
Тада сам угледао своју мајку како годинама моли за помоћ при уласку у превоз и: - К врагу, жено, шта то носите? Како да ово унесем?
Чуо сам да је жена у стању да дигне аутомобил да спаси своје дете.
И тако, дан за даном, без одмора и много сна, мајка је сваки дан дизала аутомобил да нас заштити од празног погледа када је време ручку, од истих танких мајичица зими и лети! Да покуша бити мајка, док јој то право одузимају! Да омогући да ја сада пишем, у соби у којој удишем ваздух који сам ја платио!
Да ли је плакала док је носила дебеле пругасте торбе? Или их је вукла задовољна што се не враћа празних руку? Сваку конзерву смо прегледали када би је извадила. И козметику: румунске пасте, и бугарске шампоне. Да ли је проклињање саме себе и пружање руке, и свађе у редовима, и ношење полупразне торбе од Црвеног крста до хуманитарног друштва и назад, док се не напуни, могло да се надокнади са два пара насмејаних очију које су циљ?! Којима је увек одавала само по делић болних тајни, таман толико да постану велики, добри људи.
Све то мајку могу и сада питати, али више волим причати о данима када смо у морнарским оделцима, удишући здраву борову смолу, шетали крај мора само са лаганим шареним торбицама за помаде са мирисом кокоса и новчаником за све остало.
Да ли моја мајка може икада више да издахне ваздух утегнут у плућа када је први пут подигла дебелу пругасту торбу?
Гледам сада ову старицу, мајку, крајем ока, како пребира по новчанику, док јој враћам торбе, и вади тридесет динара, плус три динара у металу: Ево ти, за Кока-Колу!
Поново схватам колико је снажна док одбијам њене новце!
Да сам узео тај новац, мајко, не бих могао да ти кажем да сам постао велики, добар човек!
На фотографији: Нада, Синиша и Саша Рудан; снимио Миле Рудан
_______________________________________________
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
 |
| Синиша Рудан |
Његовa поезија и кратке приче награђeни су и објављени у књигама, као и у интернационалним часописима, од Италије до Индије, укључујући Међународни књижевни часопис Formafluens, објављен у сарадњи са Удружењем писаца Италије.
http://bit.ly/SiniSha_Youtube Facebook: http://bit.ly/sinishart
Sini Sha! изводи поезију на 4 континента и преко 15 земаља: Србија, Хрватска, Америка ("Nuyorican Poets Café", интернационални симбол слем поетске сцене у Њујорку), Беч, Лондон, Атина, Будимпешта, Норвешка, Русија, Цирих, Малта, Кипар, Индија, Латвија, Португал, Словенија, Немачка, Ирска, Нигерија и Италија. Поезија му је преведена и он је изводи на енглеском, немачком, шпанском, италијанском и српском језику.
Освојио је 2. место на Националном такмичењу за Најбољег српског слем песника, као и бронзу на Фестивалу Слем поезије, квалификацијама за Европски шампионат Слем поезије.
Учествовао је као песник и сликар на Festival internazionale di poesia di Milano (Италија, 2018), The Electronic Literature Organization Conference & Media Arts Festival (Ирска, 2019) и African Electronic Literature Alliance International Workshop Conference (Нигерија, 2021).
Организатор/ментор је више поетских / перформанс радионица и курсева, већином у форми CoLaboArthon-а и подржаних Colabo.Space-ом. Обоје су резултат истраживања и развоја друшвено-ИТ екосистема од стране Синише и њиховог тима, за подршку колективног писања поезије, стварања уметности и перформанса - преко граница и језика, као и за као и за подршку колективне креативности, мултидисциплинарног дијалога и друштвеног добра.
Синиша пише од 1994. г. и 1997. г. осваја 2. место на државном поетском такмичењу. Биран је међу 10 најбољих младих песника од стране жирија радио Београда. Још увек нема стрпљења за дуже форме, те пише поезију и приче. Трениран је од стране Marc Smith-а, оснивача Слем поезије. Он слика - инспирисан надреализмом и експресионизмом.
Своја интересовања остварује кроз низ међународних позиција:
● ко-оснивач ChaOS-а - НВО који повезује уметнике и научнике у хумане и културолошке пројекте;
● ко-креатор CoLaboArthon-а - (дигитални) екосистем којим песници, уметници и истраживачи ко-креацију широм света.
● ко-оснивач “ReMaking Tesla” интернац. форум интерактивне и ИТ-обогаћене едукације за колективну креативност и иновацију
● Пројектни менаџер “Поезин слем трупе” са којом и наступа.
● AELAIWC (African Electronic Literature Alliance Internat. W. Conference) члан организ. тима