О речима
О судбини светој
Пише се само истинито
Тим речима душе саткане
Како је могуће и даље
Да време тако нагло лети
Ништа ме видим осим снова
Сатканих од љубави малене
Спремне да некоме је дам
Тако снажно, о љубави увијек
Само се пише великим словима
Лепота свега је надање само
Да имам тебе уз себе коначно
Након бекства од самога себе
Смисао судбине је велико слово
Горчина и трепет у дну душе
Сатканости од сјајног пера
Некада црнила испод ноктију
За бедни новац зарађени
Судбине су често лутајуће
Смисао живота надати се некоме
Као што је женствена лепота
Описана природним процесима
Сјајним руменилом на уснама и образима
Љубав лети и све успомене живе
Лепота свега је снови малени
Људи смо, праштајмо и волимо се
Јер све што је тако лепо
Најзад кратко траје
Живим у процесу мрачних сила и љубави
Говорим као да је то нешто посебно
А не схватам да о судбини увек
Пише се великим словима
Словом љубави и осмехом
Који живот значи!