Цигарету за цигаретом у вијуге извијам,
у мојој соби мук и тишина и маглина далека,
пун меланхолије коју у чаролије дима свијам,
Напољу је сњежни романтични ковитлац и
у овом дану само ми једно не недостаје –
у души жедни вапијући глас у пустињи и
сјета – нас двоје срећни, у мени похрањени.
Било је то на данашњи дан
када смо се срели и наједном, тако брзо,
зажуђели се и страсно завољели, али
данас смо у твој заборав сахрањени.
Вријеме исувише брзо тече, па ми живот
траје – као нешто лијепо да је
нема се времена ни за дилеме,
а камоли за промашаје.
Зато, сваки дан осмишљам чежњама ка теби,
хоћу да сам ти на трагу, кад траг си у мени,
но да мним дилему јал' промашаје,
и тако, животом плаћам осјећаје – илузије.