БЕЗ ТЕБЕ МОЈА ДУША СПАВА
Истина боли па бежиш од ње.
Као од мене, једном давно, пре.
Без осмеха, празан поглед,
Видим није ти до приче,
Још се знају наши погледи,
Тела нам на исти начин дрхте,
Дај слажи је још једном,
Да све ово има сврхе.
Куда плови тај твој брод,
Насукан на пусту плажу?
Допусти ми још овај пут
Да нам се жеље макар слажу.
Није то тако тешко.
Некад си знао да ме освојиш.
Ништа ти друго не тражим
Него у ведро овај дан да обојиш
На силу ништа ти не могу.
То не би била љубав права.
Ал знам да знаш да
Без тебе моја душа спава.
ДВЕДЕСЕТСЕДМОГ
Не могу више,
ни не сањам ти лик.
Речи ми све тише,
унутар мене крик.
Граница је небо,
ал’ код мене пређена,
Све си лако сјеб’о,
остала сам сломљена.
Нећу другом, трећем,
није тај, није ти,
таквог ретко срећем,
судбина прст кад упери.
Карма је суровија,
врати иза угла првог,
нећу ти ништа ја,
она ће, двадесет седмог.
ИМЕ И БРОЈ
Не мисли да чекам те дуго,
моје ништа, моја највећа туго.
Твоје име другој припада,
праву ћеш срести некада.
Нећу да пишем ти песме,
ти си све што се описати не сме,
Сламаш ми уснама лажљиву душу,
све ће то друге, искреније, да обришу.
Како да те не заборавим,
Болиш, ал’ ћу да се опоравим.
Тебе неће оправити време,
у теби боре се тешке теме.
Ја волела би бајку, ал’ живот ми не да,
ти си спој ватре, горчине и меда.
Никада савршен пар, лош спој,
ја хтела сам да будем ти више,
остала сам само име и број,
име и број...