Јелена Томић: Две песме

ВЕРУЈ САМО

Склопи очи за тренутак,
прошетај по царству мира.
Смисли маште завијутак
као јунак са папира.

И нек ти се смеју, чуде!
То не треба да те плаши
нису бајке за све људе
срећом својом вешто маши!

Залазим у срж ствари
Бајке живе за нас саме.
Ал’  шта вреди, ал' шта мари!
Свици беху бисер таме.

Чуда живе, веруј само
као жути цветак буди,
А шта ми ту јоште знамо
јер ко воли, тај не суди.



А КУДА ЋЕШ?

Идем, срљам, вазда скитам
да ми виде ноге пута.
Стани душо да те питам 
на кога си тако љута?

Зар опет сад горко патиш?
Због глупости среће неста?
О када ћеш већ да схватиш,
дугачка је Божја цеста.

Спомени се речи ове,
нек ти душа мирно спава.
Чувај верно драге снове,
ту ти биће обитава.

А кад снена будеш снила,
немој журит' ти у јаву,
срећу ти си заслужила
видећеш да сам у праву.





______________________________________________________