Мом оцу и мајци пишем пјесму ову
Пуну искрености са тугом и сјетом
Сјетивши се дана кад по тамном крову
Лутао сам овом бездушном планетом.
И слушао ја сам у свакоме тренуСавјет
благи укор из очевих устаКад
на мене тешка канонада кренуИ
велика магла Ада да се спуста
Смјерницама правим животнога путаУчили
су мене и прије и сада
"Сваки човјек сине у даљини лутаКад
са њиме бијес и безнађе влада"
"Буди човјек сине у првоме реду"
Рече моја драга и премила мати
"Никад не обрукај ову главу с'једу
И никад се немој издајником звати
Буди као што су били наши преци
Недај част и образ ни за какве паре"
Тако и ја данас причам својој дјеци
Да никада своје не брукају старе
"Свакоме помогни ако имаш моћи
Туђе сузе нека у теби запламте
Па ће тако теби и Господ помоћи
Нек те људи часног и поштеног памте
Не дозволи никад да због тебе неко
Пролази кроз тешке поноре и јаде
Слушај сине добро што ти сада рекох
Само људска дјела часни живот граде"
Вјерујте ме добро и сад покушавам
Да живим по вашој замисли и жељи
За здравље се ваше сваког дана молим
Живи били моји драги родитељи.
