Све боли скриване
од туђих очи,
све вјековне патње
што су низ образ се сливале,
у духовну ријеку
Витешко срце поново крвари
за древним огњиштима, храмовима, градовима.
Што на великој превари
остадоше разваљена и попаљена.
Ријека велика бешумно плови,
а душа јака тако се бори,
да своју бол у нијемој тишини преболи.
Душа, исцрпљена, од неправде пече
и жељно чека правду,
као жедна земља, кишу.
У болу свом,
душо славна, уздигни се.
Као планине велике,
што лавини снагу дају.
Уздигни се небу у висине.
Покажи своја крила раширена,
као орао, који лебди кроз облаке у облику крста.
Уздигни се као вјера Исусова у душама нашим.
Уздигни се душо јака и бди као тишина што планином влада.
Буди као облаци што нечујно путују, као војска ноћу кад се креће.
Као љубав права, што пут пронађе до срца.
Устај душо славна православна.
Устај уздигни се и од бола буди јача.
Уздигни се душо јака,
и љуљај колијевку, славних предака.
