Звездана ноћ на јаку страст слути
мирис парфема тела који их је спојио у једно
ватра у камину успаване боли и сећања буди
сенке прошлости плешу последњи Балрум танго на зиду.
Уплакана због сећања на љубав велику
на пилота који јој је срце украо трајно
седела је дуго у углу мрачне собе
замишљала дане који се вратити неће
Понеки део тешко је наћи
скривен бејаше у илузији јаке страсти
сенке на зиду су плесале елегантно
исписујући његово име
у Емининој хладној и усамљеној ноћи
дајући боју живота
док је црну претакала у тиркизну и златну
уз бисерне сузе.
Њихова љубав тајна првим зраком сунца
име његово пише на зиду сваком
скривена жеља хоће да полуди
тражи у себи, не жели на глас да каже
нову шансу
преко потребну
од животне важности чврсту и јаку.
Кроз позор посматра звездани свод
„Где ли је сада?“- пита се тихо.
„Мисли ли на мене?“ - помишља у себи
„Или је заувек одлетео од дома свога
тихо, нечујно?“
Док жеља у њој потајно тиња
музика лагано сузе поново буди
благе сенке уз Балрум танго
име пилота на зиду сваком пишу
дугиним бојама ублажавају сету
на Еминином тужном лицу.
Уз знак потајне сете на лицу
полако схвата да није више дете мало
одраста брзо преко ноћи
и снагу проналази у новом дану.
Док хеликоптери небом лете
често се још увек пита:
„Где ли је сада
мисли ли на њу као некада давно
или је одлетео ка неком мирисном
расцветалом јорговану плавом?“
Нека друга сатенска хаљина
чекаће њега
црна, плава а можда и бела.
Другој ће руку стискати јако
певати песме које њихове беху.
Растали су се без поздрава тихо
у ковитлацу једне септембарске ноћи
отишао је...
боли је много...
ал’ ускоро ће и тај бол проћи
јер ни Емина више није дете.
Бојана Квијек, Пољска