1
Ова река што пресеца небеса
Пије росу биља и сузе месеца
У студеном јутарју
Везе маглу неверице
У авет безводице
2
Бездух и безум
Заробљава
Воду и небо
У хук и мук
3
Присојкиња се у котур свија
У сабласном кориту облутака
У распукле камене литице
4
Предео се распоређује
Око крика бола и лажи
Око ужаса и смрти
Јаук васионе уз прут светлости
Милује пресахлу реку
5
Испуцале усне на лицу земном
Жедне без утола
126
Замро је жубор
Умрли су сви звуци
Сви прелети и летови живота
Дивљење и свежина
6
Шума жедно занемела
Одселио се и водомар и воденкос
Нестала је лепота и љубав
И умља вид
Човека и мрава
Оживела је жеђ, туга и страва
Ход у неход и обневид
Ужаснут сабласним и језивим изгледом корита
Jошаничке реке кануо сам сузу и написао ову песму
у лето 2020. године.