РУКЕ
ШУЛА РАДОЈЕВА
Земља је моја,
једна суза на извору,
мало росе на длану,
мало камена у души
и срце препуклог чемера.
Земља је моја,
свјетлост на челу видовњака,
висина у орловом лету,
курјак у прикрајку
и срце прпуклог чемера.
Земља је моја,
свијећа испосника,
плуг тежака,
заклон ратника.
Земља је моја
комад звјезданог неба,
што у крилу вијекова,
под старим орахом,
нова јутра дочекује.
Земља је моја,
једна суза на извору,
мало росе на длану,
мало камена у души
и срце препуклог чемера.
Земља је моја,
свјетлост на челу видовњака,
висина у орловом лету,
курјак у прикрајку
и срце прпуклог чемера.
Земља је моја,
свијећа испосника,
плуг тежака,
заклон ратника.
Земља је моја
комад звјезданог неба,
што у крилу вијекова,
под старим орахом,
нова јутра дочекује.
ПУТОВАЊЕ
На Непочин нестигох,
ништа зато,
ни Васко није био тамо.
На Непочин нестигох,
ништа зато,
непочина је доста и овдје.
Непочиних што треба,
мутне воде не прегазих,
сиња мора не преплових,
чарне горе не пребродих,
љуте ране не преболих.
Странице времена,
на један длан,
у једну сузу,
сабрах.
Очњаци љути,
бјелином муклом
срца растржу,
дане у крпице
комадају .
Живота нигдје,
у плавтнилу нестао,
на Непочину
звијезде падалице просијава.
На Непочин нестигох,
ништа зато,
ето Вам Ваше животе,
вратите ми моје Непочине.
ЉУБАВ
Плус, минус и разлика до нуле,
половина
на временској рачунаљци живота.
Друга је, снови и неодстижи,
у шкрипи долапа
што заборав испуњава.
Остао је,
тренутак када сам те волио,
непролаз
од почетка до бескраја,
са чиме сам вјечност испунио
Плус, минус и разлика до нуле,
половина
на временској рачунаљци живота.
Друга је, снови и неодстижи,
у шкрипи долапа
што заборав испуњава.
Остао је,
тренутак када сам те волио,
непролаз
од почетка до бескраја,
са чиме сам вјечност испунио