Док у вазни гледам љубичице свеле,
срећем бескрај мисли на тренутке наше
и пропланке бреговите поред Тисе, треном треним
Док у вазни гледам љубичице свеле,
мислима те милим, овјенчавам, славим,
цијелим срцем желим, и премало ми
напремасе колико те волим.
Док у вазни гледам љубичице свеле,
мало ми је да те само волим, хоћу
у зјеници ми нетремице да си - да ме чараш,
бих и цјеловати опој са усана ти хтио
уз тебе се свити и у чувства погубити.
Док у вазни гледам љубичице свеле,
хоћу-нећу, хоћеш-нећеш, сном те бајам, додирујем,
вајам, похотно походим, снатрећи посвајам, али
пусто бјеше на виђелу, свуда око мене само мирис
Воденога цвијета - твоје љубави ишчезле.