Лепосава Клашња: Три песме

ЖУБОР МЕ ПОРОДИ

Ношена мелодијом рађања
урањам у свој разливени лик
кроз крвоток моћни
кроз милијарде распрслих кристала 
у праскозорје рано 
обнажена сновима
и сећањем јасним 
на лето што мирис 
јесени  зреле доноси.

И стеже груди дах опори
камен ту стоји хладан за потпалу.
Шуме се сакрише од огања пламених 
несташе нетом страшни громови.

Из даљине још увек
чују се косови.
Из поја вода 
жубор ме породи.

ВРЧ ОТРЕЖЊЕЊА

Ја сам тишина 
затворена у сну 
на јаглацу роса
самилосне ћутње.

Ја сам магла
у јасноћи пуној
семе исклијало 
у јаства сазрењу.

Ја сам тишина
што са лозом расте 
невидљивом леством
пут душе спасења.

Ја сам дете
у одежди чедној
длановима ношен
врч отрежњења.

ПТИЦО МОЈА

О, ћути докле срце младо
уз чаробне звуке високо се пење,
докле трептај неми милује му душу
грли сену своју, грлећ’ само себе. 

О, птицо моја, 
над пелудним пољем што немарно луташ,
из честара близу чујеш неке гласе
што младице чедне песмом својом вабе.

О, птицо моја,
неспретна у лету
близина је за те превише далеко.

Белешка о аутору

     Лепосава Клашња је рођена 1961. године у Београду. Писањем се бави од ране младости. Заступљена је својим радовима у књижевним часописима и зборницима поезије. Објавила је књиге песама „Звонарева кћи“ и „Весталка“. Пише и кратке приче. Живи у Београду.