НИШТА
НЕЈЕ́ ТВОЈЕ́
на ову́ј земљу́ ништа неје́ твоје́,
ни травка́ ни душа́ не твоја́.
Мож да се обзрташ, да збираш, да згрташ,
с празне́ шаке на свет си дошꙏл
такој ћеш се на небо и врташ.
кому́ треба да ју врнеш,
варди́ се добро́ да не посрнеш.
врташ – враћаш варди́ се – чувај се дошꙏл - дошао
да́л – дао знајеш -знаш збираш – сакупљаш кому́ - ком, коме мож - можеш обзрташ - осврћеш сꙏм – само
НАПУШТЕНА КУЋА
Сама у́планин под небо оловно, суро́ зарасла́ у трње и
у бршљан, наваљена настра́н ћути́
напуштена тужна кућа.
Скршене јој ћеремиде и проваљен тава́н. Дувке големе́ свуде́ по дувари,
некад беоше бели́, сꙏг огуљени и потавнели́.
У строшен креденац дреје миши
изели́, гњезда напраји́ли па се накотили. Пенџери дрвени иструлели у њи се
стршљени жути́ извели. Од кућу само камени басамак оста́л њег неје́ гоџа́ зуб
од време наапа́л.
гоџа́ - много
наапа́л - нагризао басамак -
степеник (степенице) дувке -рупупе
проваљен -–избушен ћеремиде -
црепови дувари
– зидови
пенџери - прозори дреје – одећа суро́ - сиво
напраји́ли –
направили скршене
- изломљене
неје́ -
није
строшене -–ломњене
МОЉЦИ́
У сандꙏк се мољци́ запатили́, вунене чарапе измољили́. Измољи́ше вежене
кецеље и големе́ чрге.
Измољи́ше кошуље́ беле́ и алеве
антерије дꙏлге.
Измољи́ше све што добро́
беше.
Сваку ни́тку без зуби изеше.
Остадоше ситни конци, мољчава прашина од богатлꙏк поста сиротиња.
алеве – црвене антерије – одевни предмет од вуне (вунени џемпер) богатꙏлк
– богатство големе́ – велике длꙏге – дугачке запатили – намножили изеше –
поједоше сандꙏк – дрвени ковчег за
чуванје одевних предмета чрге – груба тканина добијена од конопље, налик ћилиму