МАЊИ ОД ЉУБАВИ
Ако ме толико знаш онда ми пажњу не поклањај;
Знаш да у твојим пажњама.видим зелене нарове;
Ја можда волим сањати- а ти доврши-досањај,
И ако смо тако слични- пушти шарене змајеве
нек иду сами у небо, немој их у крошње учворити.
Ја.можда.волим све почети-ал ти заврши крајеве,
ако смо стварно слични - једном цеш се уморити.
И знам да знаш и ти- све ријеке су набујале,
а за те снаге силне ми смо и превише мали,
сигурно би у венама и струје слабије струјале
кад би се мање разумјели, кад би се мање знали.
Познајем те, ти волис да прескачеш из забаве комшијске ограде,
јер бунтовнику увијек туђа дуња је.хир;
Ми смо ко два коцкара која се на срећу опкладе,
а оба изгубе себе на рулет бацивши мир.
САН
Мозда сањаш како летиш изнад града сам и свој,
и прескачеш све кровове ,лебдиш међу облацима.
Да л би мог'о да се сјетиш -у идили снова тој-
Колико је.љепо ходат овим стварним корацима?
Вежи душом сан и јаву-па измјери осјећај-
Шта је веће ,шта је драже и твом тјелу више годи?
Можда летом такнеш Бога,,а кораком земљин крај,
ал' схватићеш- ипак волиш кад ти нога земљом ходи.
Јер ћеш на тим путевима срести можда неку њу,
која баш у теби живи И која је сан на јави,
па пожелиш да не летиш, већ да будеш свој на тлу,
ил је лакше да се сања- Лакше да се заборави?
РОМЕО
Само си ти био мој Ромео...
Његовим гласом си стихове низао,
његовом храброшћу погледом пуцао,
кроз забрањене вртиове до мене стизао,
бахато упадао- ниси ни куцао.
И зато у теби угледах Ромеа…
Баш као Јулија ћух те из ноћи
и започе једна љубавна драма,
Сад не знам да ли ћеш опет ми доћи
ил се то Шекспир само играо с нама?
Ал бар у пјесми буди мој Ромео.