Спознах у дубини бола да нису страшне муке
колико језиви смех (не)људске злобе
али кад се молитвом предам у Божје руке
здравље улази на врата болесничке собе
Душа што гори у огњу љубави Бога Живог
и жуди вечним вапајем да загрли свог Творца
лепотом је обасјала мрак свега трулог и пропадивог
и радује се Духу љубави Сина и Оца
И тражим за џелата мог помиловање
да изгуби злобу којом друге и себе рањава
да пронађе утеху и познање
Срећна и слободна душа Христа созерцава
не позна више бол и страх
кад свој его смрви из смрти васкрсава
.....