Сузе и крв, зној лије
Из наших лица које врве од емоција
На тло падају брзином свјетлости
На Сунцу одсјај и даље се види
Без обзира колико били удаљени једни од других
Разлог и цртице мудрости искреиране
Вештим кистом под ауторовим водством
Синергија креирана у времену реализма
Суфикс ригидно даје без обзира
На оно шта нас све сутра чека
Јер време показује шта је све могуће
И лепота од наших живота је очајност
Схватајући да сви смо ту негде
Иза бедема кријемо се вешто
Женски род спреман на сваку превару
Док мушки то све оправдава олако
Реком бола кроз судбине наше
Прелазимо преко нити поља и мира
Искреирајући слој и родослов
Појам о животу губи сваки смисао
Јер лепо је бити некоме нешто опет
Без обзира какве ствари то нама биле
Разумно је осећај дати искреним људима
Јер свако најзад на крају мође да греши
Реком судбине преко хартије нити
Ко кога данас може да загрли искрено
Јер видици су далеки; Горски славуји
Прелазе преко житорођа и класа пшенице
Док киша пере све улице овог света
Знајући да за све долази само
Једно чидно и опасно време
Време у коме нема више секунде ни стотинке
Лабуђе језеро искреирано је већ одавно
Само настањени људи у том разврату времена
Огољени од срамоте и голготе
Притиснуте су наше руке већ одавно постале
Смернице живота мењамо из крајности
У саму тачку крајности
Судбина је под реком коју Бог води
Питање је само оног времена
Да ли живимо за данас, или пак сутра
Верујући у нека боља јутра
Свежија у знаку ауре чоколаде
Јер љубав је нешто најлепше
Што може да нам се икада догоди
Али и највећа патња и бол
Спремна да нас докрајчи
Лепо и слепо!
 |
| Маид Чорбић |