ПОВЕЗАНОСТ: ТРИПТИХ О ХЛЕБУ
Знам као ти да поруменим,
знам да прегорим,
знам да нарастем
али од посебног квасца.
Неопходан си ми,
неопходан си и другима,
а то значи, како стоји у метафори
римског песника Јувенала,
И пожељна сам као ти.
И тврдокорна сам као ти,
тврђа од таина.
И добра сам.
Кад неко мене каменом,
ја њега тобом.
Тебе једу на један начин,
мене на други
и то траје и трајаће.
Колико дуго, одредили су
Деметра и мој Бог.
Извини, ипак признајем:
у теби уживам и то без гриже савести
иако знам да ћеш се на крају
у прах претворити, као уосталом и ја.
Можда се баш ту крије узрок
наше суштинске повезаности.
ЧЕКАЈУЋИ ДА ОТВОРИШ КЊИГУ
Зима на прагу,
ја гола и зимоморна.
Влажне усне модре ми попут купина.
Што не пребациш преко мене,
какав покривач од топлих речи,
или, још боље, загрејаног себе.
Подрхтавам чекајући да отвориш књигу
и у њу зарониш.
Али ако се то не догоди,
из ње ћу негде да шмугнем.
Знаш ли, неиздржива је
и самоћа и хладноћа и моја нагост у њој.
МАЋЕХА
Једну моју песму,
која ме уопште не дотиче
чак је и мрзим,
назвали су мајком.
Има ли ишта лепше од тога
за мене, њену маћеху!