Невине жртве су били дјеца и старци. Најмлађи Владимир Гајић је имао само четири године, а Новица Богићевић четрнаест.
Најстарија жртва масакра била је непокретна старица Мара Божић, стара 89 година коју су злостављали па живу запалили муслимански војници а тада је убијен и њен син.
У својој кући су мучени па запаљени и Негосав (80) и његова непокретна супруга Крстина Ерић (81).
Старица Љубица Обачкић (75) убијена је док се враћала са јутарње литургије у сеоској цркви, а патолог др Зоран Станковић је у њеном случају констатовао повреде попут прострелне ране на десној страни недара, као и прелом у средишњем чеоном пределу што говори о траговима мучења. Непокретну Танкосаву Стевановић (55) су муслимански војници заробили и злостављали па окрутно убили хладним оружјем, а патолог је констатовао најмање 15 убодних рана.
У својој кући је злостављана и Невенка Ђукановић (45) којој су према неким причама Орићеви војници одсекли главу, међутим, ни њено као ни тело њене рођаке Видосаве Тришић још нису нађена и оне се воде као нестала лица. Тело Радмиле Лукић нађено је са више убодних и прострелних рана у дворишту, а међу жртвама су били и Владимир Стојановић од 78, Драго Лазић од 80, Васо Николић од 75, Ристо Поповић 73, Мило Јокић од 66, Бошко Ђукановић 65, Васо Николић од 65 година.
Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана.
Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, Црква Светих апостола Петра и Павла је сравњена са земљом, а гробља су уништена и гробови прекопани.
Потурички злочин над православним
Србима на Божић 1993. године последица је Титовог лажног «братства и јединства»