Ово ти пишем писмо
Јер знам да се кући нећу вратити
Али ти ми, мила мати, за мном немој туговати.
Уз писмо ти шаљем мараму белу
Да обришеш те сузе што падају
Реци мојој драгој и дечици малој
Да се мени живом не надају.
Мати моја,
Само ти желим дати до знања
Ово што ти сада пишем није сан,
То је сурова јава.
Ја знам да си ти јака жена,
Зато теби пишем,
Знам да ћеш чувати оно што ти оставим,
Зато мајко стара чувај ми драгу и она два од Бога дара.
Жени мојој реци оно што ја нисам стигао
Реци да сам на крај пута стигао
И да ми није жао
Што сам јој пола свог живота дао.
Цурици мојој малој кажи
Да је тата сада на великој стражи
И да ће јој у снове доћи
Кад од мене то затражи.
И још за крај, мати моја
Мом јунаку пренеси
Да чува сестру,
Шта год да се лоше деси.
А ћу чувати њега,
Од сваког лошег човека.
Ето мајко драга,
Још једном ти кажем хвала,
Што си ме научила све што си знала.
А сада те поздрављам полако,
Јер ми се спава јако,
Лаку ноћ мајко.