БЛУД
Соба и у тој соби свуда је мрак.
Два тела, једно поред другог леже и то је једини зрак.
Уздаси нас одају.
Дечко, дај знак.
Пулс нам је убрзан, осећам и твој колико је снажан.
Рука ми креће, а понос ми не да.
Хајде ти,
начини бар корак један.
Горим од жеље да нам се усне споје,
ослушни мој вапај и дозволи ми твоје.
Изгарамо од пожуде,
зној нас облива.
Боримо се да тога не буде,
ал´ уље се долива.
Подрхтавамои све нам је горе.
Не размишљај више и спаси нас ове море.
Ноћ...
Она ме инспирише.
Понекад трансформише
и често ме буди.
Ова ноћ је препуна блуди.
Препустимо јој се,
не будимо луди.
СТРАНАЦ
Април је.
Напољу промиче снег.
У кревету лед, окрећем се
и затичем неког како дубоким сном
безбрижно спава.
Мени страног.
Тако сам изабрала.
Пажљиво се извлачим из кревета,
одлазим до кухиње и кувам себи чај.
Седам за сто и зурећи кроз прозор
неверицом посматрам снег у сред априла.
И он је залутао, као и ја.
У том тренутку
„СТРАНАЦ“ ме обгрли рукама отпозади
и прену ме из размишљања.
Почиње да ме љуби у потиљак,
затим се спушта на врат,
грицка ми уво,
руке му клизе по мом телу.
Прихватам, придижем се и узвраћам.
Ништа. Не осећам ништа.
Нема ватре, само лед. Санта леда.
Осећам гађење. Гадим се самој себи.
Воли ме, а ја не волим њега.
Настављам.
Тако сам изабрала.
......
Из дана у дан
мисли ме ломе.
Вуку ме к теби.
У неком другом тражим спас,
Ал´не вреди.
Све изнова и изнова
враћам се нама
И маштам да се...
Срам ме... зна се...
ВРЕМЕ
Један позив би решио све,
погазила бих сваку своју реч само да би био крај мене.
Зашто време не може да се врати?
Не могу да те избришем из главе.
Не буди груб, бар то схвати.
Буди поред мене, бар на трен.
Не обазири се, требало би да знаш како је бити заљубљен.
Загрли ме чврсто, само једном те молим.
Заборавимо на прошлост, зар не видиш колико те волим?!
Сан или јава, дођи до мене. Све једно је више.
Не чекај време, јер из душе лију кише.
Неправедно је знам, ал´ шта ћемо ако свему дође крај?
Милена Ранђеловић, рођена у Београду 1990. године. Завршила Учитељски факултет на београдском Универзитету. По занимању је васпитач.
Пише љубавне песме и није до сада нигде објављивала.
Преко електронског часописа „Словословље“ млада песникиња Милена Ранђеловић улази кроз отврена врата књижевности.
