ОДА ОТИШЛИМА
Одајем признање
свима онима који нису више с нама
давно и скоро отишавшим непревазиђеним и непрежаљеним
неодсањаним и недосањаним а уснулим и утихнулим
у праскозорје јављеним
да их више нема
признајем у име свих осталих овде
да смо их волели и да их нисмо
довољно пута загрлили
оставши са превише нежних неупућених речи,
верујем да отишли одлазећи нису приметили
да нам већ недостају
и пре него што су искорачили у тај Други свет
а остали у маховину упетљани
гледали су већ у трагове њихових стопа,
одајем признање давно одлазећим
чије се сене још врзмарају међу нама гледајући
ко и где ће за њима заплакати
и у ком прикрајку сакрити сузу
тек склизнуту из суморног ока
у оду отишлим, загледаним,
признајем да сви они скоро отишли
заправо и нису још замакли и утекли
од нас и да и даље гледају како сањамо и патимо
и чујемо: не тугуј, јер ту сам,
заправо нисам ни отишао
одајем све остале да су још увек тужни
и да никада своју оду отишлим
отпевати неће
неоплаканим, неодсањаним, незагрљеним довољно пута
а уснyлим и непробуђеним никада више.
КОЊУШАР
Обећао коњушар ми песму
о потковици златној
галопом коња јурио стихове
крадом атаком коњичког срца
део песме је скројио
па голом брадом стао на црту
снагом се упро својом коњанику
стаситом, младом што песму не зна ту
ал' промишљу сазнаде сву,
тад коњушар скиде потковицу златну
у недра сакри је
џепова сазданих стихом
и она бејаше однета магијом
прашином која дигла се за галопом
коњаника што страх га је био
три копита су снажна: зар само?!
четврто за трку није: како?!
кришом се коњушар искраде
беше му лако јер потковицу
у стиху нико видео није.
СРАМ ВАС БИЛО
Зар није вас срам што данас сте дошли
да нам саопштите онда кад' нисмо ту
нешто баш важно
зар у сраму том нисте приметили
да сви осим нас су ту,
знали сте зар не да нећемо доћи и баш зато
сте хтели да тада баш ту
кажете оно што нико никада
видео није,
зар није вас срам што сте нас сакрили
да нас нико не примети
и да истину о нама не зна нико
и да нас кријете даље,
срам вас било
јер невидели сте свевиђенo
а видели невиђено
и у мраку том чекали
да не будемо ту онда када вам лице
неистинито и шаренолажно
требали смо погледати.
 |
| Примаријус др Марија Лазаревић |
Сарадник је часописа Српске православне цркве “Православни мисионар”, аутор текстова за рубрику Хришћансво и медицина од 2021. године, часописа „МозаИQ“ који је званична публикација Менсе Србије, портала Ас инфо-медијско новинске компаније.
Рецензент научних радова у часопису Опште медицине, Serbian Medical Society - Section of General Pracktice, Belgrade.
Члан је Научног одсека Менсе Србије и члан Научног одбора секције Опште медицине Србије.
Оцењивач здравствених установа Србије у оквиру Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС), члан МЕНСЕ Србије, психотерапеут у супервизији.
Аутор пројеката: „Психосоцијална подршка за талентовану децу“ и „ Писање, истраживање, публиковање“ под покровитељством Менсе Србије.