Александра Броћета: Невидљиво

 

Загледан у мноштво свјетлуцавих звијезда на небу изнад Метеора, Стергиос је сједио на каменој избочини високе стијене поред манастира Велики Метеор посвећен Преображењу Господњем. Литица, која се спуштала у оштрој косини изгледала је као његов неморални, свјетовни живот. Стрма, оштра, несагледива и опасна, опомињала је на смрад разврата. Насупрот тамном дну, успињао се поглед према невидљивом, бескрајном, према тајни и тајновитом, докучивом и недокучивом, према љубави и смирењу, кајању и опраштању, према жртви и одрицању, према Њему, Њој и Светима Његовим.

     „Господе, много сам згријешио,“ шаптао је испрекидано гутајући ситне сузе, које су

свјетлуцале у одбљеску мјесечине.

      „Знам да сам за тебе увијек био видљив, посрнуо, гордељив, бахат, безосјећајан и незасит. Нисам помишљао на спасење, смирење љубав. Грабио сам и узимао, остављао и газио, а сада сам ту испред тебе на висини од које застаје дах, спреман на жртву из љубави.

     Твојим промислом указао ми се Свети Спиридон чудотворац, који је својом и данас живом Светитељском руком, додирнуо мој живот и упутио ме Теби. Помози ми да честито служим и да кроз искушеништво заслужим монашки живот. Господе помилуј.“

     „Брате, вријеме је за молитву“, тихо га је позвао један од монаха.

     Стергиос се полако подигао, прекрстио и ушао у манастир обасјан свјетлошћу свијећа.

Непознат простор, необјашњив осјећај, дубина и ширина неизвјесности чинили су

благи титрај у грудима. Још увијек је био у мирјанској одећи, коју би након пар дана требао замијенити са подрасником и скуфијом.

      Манастирско братство Стергиосу је додијелило духовника тзв. старца, који ће га

кроз искушеништво водити савјетима и молитвама. Испред Стергиоса отворио се нови живот, као ново рођење, који ће проводити у послушањима, физичком раду, молитви, борби са искушењима, а прије свега у посту и бдењу.

Одломак

НЕВИДЉИВО, Александра Броћета, Бесједа, Бања Лука, 2019., стр. 12-13