Сађење цвећа
Мени је у мојим тишинама добро.
Ту сам на сигурном и узгајам цвеће.
Ниједна на свету мора на мене неће.
Ти ме питај – Где су твоје море?
Када те завист на кварно голица и штипа.
Не тражи да миришеш увело цвеће,
Да дираш где не ваља да се дира.
Јер даћу ти можда и даље ћемо
Обоје онда кроз живот ићи
Суморни, тескобни и намучени
И миру више нећемо прићи.
Мени је у мојим тишинама лепо.
Нек ја знам око чега их градим...
Играш око мрака и многих тескоба
Док посматраш где мирно седим и садим.
Нећу ти писати писмa
Нећу ти писати писма и нећу те сретати нигде.
Моја мене, а твоја тебе, сасвим друга судба нек стигне.
Нећу ти тражити корака траг кроз сивило града,
Моја мука и твоја мука – одвојено нек страда.
Нећу о теби причати приче, на ходницима, у холовима,
Срећан нек старим – срећна нек стариш,
Одвојено, у својим домовима.
Нећу никада ником објаснити шта значи волети тебе,
Није успела да живи, зато ћу пустити љубав да вене.
Немој ми слати сећања кроз позната места и пејзаже
Све их терам и отераћу! Не дам им, не дам, више да важе...
Јер ако те није у мом свету,
И љубав нек настави даље.
Душа ће једном одбити сету,
А ја остајем, и трајем...
Заједничка песма
Све што си тамо, дубоко унутра,
И ја што сам у свом најдубљем
Срело се досад стотину пута;
Иза свих лица и наличја: знамо се.
Дани су упорни, хвала Богу!
До сад је сутра увек био нови дан.
Није ни мени лако са мном, шта могу...
Скраси се још мало и причекај.
Знај ово: ни са ким не бих као са тобом
Делио корак и хлеб и реч,
Делио сито и решето, све!
Лаже привид да не волим.
Волим те...
Али речи не ваља расипати!
Поделимо их зато на дане.
У још неку песму нек стане
Овај наш живот
И не престане...
Белешка о аутору
Марија Станковић (26) је струковни правник и песник из Београда. Дечији културни центар Београд први пут објављује њене радове у зборнику Песник и беседник 2008. године. Као гимназијалка, Марија приступа Поезину, београдској организацији која промовише слeм поезију, у чијим песничким вечерима активно учествује са својом поезијом наредних неколико година. Током и до краја студија, своју поезију активно чита са још неколицином књижевних удружења и организација у Београду и околини (Организације Spoken word RS, Пет минута пажње и друге...). На једином такмичењу у коме узима учешће – манифестацији Јесењи песнички маратон 2020., осваја друго место са љубавном поемом "Заједничка песма".
Поеме "Да падне небо", "Заједничка песма", "Овим се путем извињавам" и друге објавили су дневни лист Дан(ЦГ), лист љубитеља поезије Јесењин(СРБ), електронски часопис за културу Феникс, YouTube канал Трчање за културом као и канал организације Spoken word RS (у видео формату). Њ ена поезија заступљена је у зборницима Кад се казаљке склопе и Биће бољих дана. Почетком 2022. године постаје члан СКОР-а, Савеза књижевника у отаџбини и расејању. Поред још неколико пројеката и зборника у припреми за 2022. годину, планира и објављивање своје ауторске збирке поезије.