Боли тишина завичаја,
биљке и даље расту и цвјетају
без ђечијег жагора и игре на ливади
Непокошена трава, као да спава
неутабане стазе на планини,
а она лијепа језера боја плава
даје бајковит изглед околини.
Сјећање ме обави тугом
купање у језеру и ријеци,
звук скакања са скока и жубор потока,
био је омиљен ђеци.
Залуд ухо сад звукове призива
не чује се игре ђечије граја,
све одавно нестало је
само стоје и пркосе
прелијепо језеро, планине и израсла трава.
У другом крају пронашли смо срећу
све на свој начин лијепо је
само сјећање на ђетињство
заувјек у срцу остаје.