Био је децембар ил' новембар,
више се не сећам, знам да је био дан.
Опет сам мислила да ћеш да одеш
и да сад не сањам бодљикави сан.
Као некад кад по хлеб одеш
Најгорим страхом у јутро златно
Смехом и руменилом својим тргнеш
Док смо се смрт и ја састали вероватно.
Опет осећам мирише хлебИ
вреле руке бришу ми челоГледам
кроз тебе, стварно ту сиНе
осећам своје малено тело.
Био је децембар ил' новембарВише
се не сећам, к'о да је био сан.
У води идеш ка смрти ил рођењу
Као ја онда у фебруарски дан.
Док чекам човека у белом оделуСањам
да одлазиш, губим те целу.
У јави трчим ка теби, гуши ме болнички бег
Са осмехом идеш ка мени, овај пут ја доносим хлеб.
Белешка о аутору
Драгана Шкорић, рођена 17. Фебрара 1991. године у Вировитици. Живи и ради у Петроварадину. Основну школу завршила у Новом
Сланкамену. Након завршене Карловачке гимназије уписује Филозофски факултет,смер педагогија. Пише поезију, прозу и есеје од најранијих основношколских
дана. Један од омиљених израза јој је кратки есеј, али и поетска проза. До сада су објављене три песме, две у збирци песама издавача Шраф Београд и једна у
зборнику песама «Делић раја» , издавача Горана Мијуковића. Такође има објављену једну причу за децу и збирци кратких прича за децу «Читам, пишем и растем» на
конкурсу креативног писања 2021. године у Београду.
 |
| Драгана Шкорић |