Остајем нем,
Пред њеном лепотом
Зачараног круга.
Сјајни вео таласа
Пред вајарским делом;
Златним нитима просута
Нетакнутог додира.
У застору неба гледа
Читав један Свет-
Промашених љубави
Великога царства.
Зар сама носи грех
Девичанског таласа
Боје љубавног цвета,
Када бих само могао
Да покорим Свет.
Од воде би настао цвет,
Ирисан на њену лепоту!