Р И Ј Е К А
Са небом , са мајком планином спаја,
Најљепше написана реченица,
Мирисно јутро, и вече завичаја,
Мелем од биља и сњежанице,
Умива пркосно горштачко лице,
Зеленим виром , сребрне птице,
Полете пастрмке, небеснице.
Зором запјева, сутоном шапти,
Мутна и бистра, тиха, ћудљива,
К'о вјерна љуба, вијеком прати,
Нектаром Божјим срце залива.
Н О Ћ
Тиха ми ова ноћ, а љето је,
Мисао небесима плови,
Чудно око срца, баш чудно,
Пуста огњишта и празни домови...
Пуста ми ноћас, моја планина,
Пуста ми вода, пуста ливада,
Пусто ми све до висина...
Пусто без косца, пусто без стада...
Пуста је ноћас и ова тама...
Само је небо пуно звијездама...
Нема ни пјесме, момака нема,
Пуста је љепота, пуста и поема...
Пуста је ноћас моја планина,
Пуста је душа, пуста празнина...
ЗОРА НЕЗНАНА
Полази пјесма за јутром,
За очима незнане птице,
Мрешкају стихови над водом,
Као сребрне огрлице.
Та пјесма није више моја,
Утекла је у зоре крило,
Посуто мирисом боја,
Небо је земљу заклонило.
Стидим се да запишем слова,
Ријеч осјећам , не кажем,
А лакше преко стихова,
Дишем, сањам и лажем.
МОЈЕ ЉЕПОТЕ
Шум валова пригрлио снове,
Модри бљесак поклопио зјене,
Док пучином сњежне барке плове,
На стијени будим успомене.
Душа трепти, добри дух ускочи,
Плаветнило свода обавија,
Чедна Бока увире у очи,
И љепотом божанском опија.
На распећу, међу два свијета,
Тих,занесен, ослушкујем море,
Још ме грле она јутра света,
Твоја дивна јутра Дурмиторе.
Љепоте ме јутрос загрлиле двије,
Грли плава Бока, Дурмитор ме снажи,
Звијезда се сјајна над Заливом смије,
И поему срца, неку нову тражи.
Загрлиле душу, гусле и гитара,
Дурмиторска зора, палме и ђардини,
И ђедова прича, исконска и стара,
Запјевале клапе, горе на висини.
Љути горштак, смјерно на обали мора,
Удише и слуша, шта му шапти Бока,
Осјећа и додир гордог Дурмитора,
Са двије љепоте, у два ведра ока.
БИЉЕШКА О АУТОРУ
Веско Анђелић, рођен у Никшићу, одрастао у Косорићу код Шавника. Основну школу завршио у Шавнику, средњу у Никшићу, а Електротехнички факултет у Подгорици.
Поезију пише од дјечачких дана. Објавио збирку пјесама «Зов» чији су рецензенти били почивши Момир Војводић и Ранко Јововић. Заступљен је у неколико поетских зборника. Живи и ради у Херцег Новом.