Илузија
Да ли ти је илузија битности
срце небу устрjемила
кад мислиш да одлуке врлине
правилне поступке граде
Непознаница нам је свемира
Преведена ко судбина
Гдје држиш да поступци човјека
кроје усуд пијеска небескога
од ког видимо пустињу небитног.
Кораци у мраку бивства
клетви индивидуалности
сочну трагедију у души носе
не знајући ни бога ни врага
мислећи да свој храм творе.
Одлазак
Да ли си схватио
Укус у устима из јутра
Смрад иловаче носи
Кад ноћу навикаваш тијело
На сан без престанка
Што прижељкујеш често
Кад врисак зоре буди те
Срце док грчи ти се
Ко крик што спутао си.
Осјећаш ли зној на образима
Слан ко сузе вољених
Кад буду те бијелог гледали
У црници што те преузима
Осјећаш ли грижу савјести
Јер бољеће твој одлазак
Док будеш се смијао
За ђавољом трпезом
Онима који остају
Буди себичан кад нестанеш
Снове на витраж разлијеш
Шеретским кезом све закинеш.
Необична љубавна поема
Кад су се твоји додири
у оштре бодеже претворили?
Копрена преко очију ме ослијепи
отров у чаши љубави да не видим.
Каква клетва у срце се увукла
попут змије убије нас
знакове чистог амбиса
за небо наивно помијешам.
У трену ватра је догорјела
леден дах твојих ријечи
распламсали угаси огањ.
Ко прстен проклетства
глас твој стеже ме
прати ме ко зла коб,
осуђен да вјечно лутам
по сјенама копам
тражећи вјечност изгубљену.
Записи
Написао сам пјесму
ублажиће горак укус
побједа безначајних
давних утопљених
у море пораза
затрпаних судбом бола.
Пјешчани сат откуцаће своје
изнова дане безбојне.
Написао сам пјесму
олакшаћу бол души
за још један уздах нови
судбину што окреће круг,
устаје из ватре негашене
и лет у амбис баца.
За наду да не умре
макар до сутра.
Написао сам пјесму
ко подсјетник безначајан
кад киснем у помрчини,
куле тамнице сежу до неба
да не заборавим ни тад
плавентнило изнад постоји.
Далек је његов крај,
ал’ маштовито око и њ’ усни.
Ђорђе Максимовић, рођен 7. августа 1993. године у Бања Луци. По струци је дипломирани правник.
Основне студије завршио је 2018. године.
Тренутно похађа мастер студије на Правном факултету у Бања Луци.
Писањем се бави од 2014. године.
Као аутор, учествовао је у великом броју регионалних збирки прича и пјесама.
2019. године објавио је прву самосталну књигу, збирку прича „Створења мрачног сата“, за коју је добио Награду за најбољег новог аутра 2019. године, издавачке куће АС Оглас, те Награду за младе града Бања Лука 2021. године за изузетан допринос култури.
Поред прозе, бави се писањем поезије и аматерском фотографијом.