По Оријену
На суроме Оријену
Све је камен на камену
И равнице и врлети
По камену ногом газиш
Гдје год гледаш камен гледаш
До камена камен стоји
На предаху на кам сједаш
Поглед дижеш камен видиш
Уз камен се мораш пети
Камен стоји испод тебе
О камен се мож' саплети
На камену дрво расте
И поља су од камена
Из камена трава ниче
Род родио из камена
Из камена вода тече
По камену благо пасе
Ватру пали камен кремен
Хладовину прави камен
Јутро на планини
Пробуди ме јутро на планини.
Крај прозора грана од бора
Поздрављајући весело њише
Као да каже ,,дошла је зора".
Сунце ми добро јутро жели,
Около су пјевале птице,
Зујале су вриједне пчеле,
Пјевало је и моје срце.
Планинске су ноћи сребрене,
Росна чиста мирисна јутра.
Ту се грли земља и небо,
Почиње наше ново сутра.
Почиње дан као из бајке
Ширећи свуда мирисе бајне,
Нови се живот овдје рађа
Овдје се уче живота тајне.
Момчило Момо Тубић, рођен 10.јула 1961. године у Маглају Од 1998. настањен у Међашима код Бијељине Члан Књижевног клуба ,,Јован Дучић,, из Бијељине. Завршио вишу машинску школу.
До сада објавио збирке пјесама:
Домовини из туђине ( Бијељина 1996), Жубори усахнулог завичаја(Београд 1998),
Радост повратка( Бијељина 2006),Завичајни Снови ( Бијељина 2015)
Чусто Брдо и Тубићи код Маглај ( Бијелјина 2018) монографија
Пише поезију за одрасле , за ђецу и кратке приче.
Пјесме је објављивао у разним часописима и листовима за културу.
Десетак година учествује на пјесничким конкурсима на којима је награђиван и похваљиван и до сада је заступљен у преко шездесет зборника поезије и прозе широм Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Неколико пјесама преведено је на њемачки језик.
 |
| Момчило Тубић |