Милица Благојевић: Пустите ме да желим

Падните доле,ниско испред мене,окружите ме самилости моје људске,
Нека пљуште око мене душевне ране, 
Желим да ово ништавило стане,
Желим да горим као фењер вечне славе,
Желим да овај ветар дувати крене,
Нека стану бездушни крици нека вриште иза мене,
Нека се сада у моме телу хиљаду душа прене,
Желим да ово ништавило стане,
Желим да ме мину ране,
Желим да тугујем као хиљаду душа и да ме ништавило ово слуша,
Пустите ме да се винем у висине,
Пустите ме да опет на теме паднем, и најзад
Пустите ме да вам себе даднем.






   

Милица Благојевић, рођена 31.августа 1991.године у некада славном, а сада заборављеном Неготину.По занимању медицински радник.
       Од малена исказује афинитет ка поезији, али тек од скора почиње активније да се бави уметничким стваралаштвом.
      Инспирацију црпи како из суморног окружења и безнађа тако из мрачних емоција, музике и литературе.
       Велики љубитељ природе и животиња труди се да сваки слободан тренутак проведе ван бетонског затвора града.
      Активно се бави хуманитарним радом преко ,
Facebook групе са називом “Група са душом”.