- Ако ти потече мед и млијеко, неког си добро исциједио.
- Наш је слијепац ишао сам све док га не преведоше.
- Стара Дама збори према џепу овисника.
- Ако ниси уз власт,и кад из празне пуцаш, убићеш себе.
- Више је подигла вјенчаних листова него у књизи.
- Кад се удала, схватила је да је висибаба мушког рода.
- Муж јој једе за тројицу, а остале послове завршавају тројица.
- Кад је са мужем отишла на нудистичку плажу, схватила је да су гаће закон.
- Кад цитираш вођу, добро уједеш,а не одговараш.
- И да га оперишу, не могу му наћи образ.
- Ко чами на социјали, радује се чајанки.
- Кад ти пред ЕУ зине дупе, ето редаљке.
- Између друга и господина, пала је држава.
- И на Сунцу има мрља.Опет Срби нешто забрљали.
- Кад нарко-мафија предозира Земљу,ситна боранија пуни затворе.
- Испрали су му мозак. Сад грголи из дебелог цријева.
- Растао је као заперак те се хвата за туђе корјене.
- Лако се позна ко израсте из плитка корјена и дубока џепа.
- Кад се лидер унереди, гласачи мотку лижу.
- Из мрачне игре једино разум испадне.
- Они имају кривца,само још треба зло пронаћи.
- Много је стало глава од ћораве кутије до ћоравог народа.
- Из вражијег клупка боде вражије вретено.
- Ко сиса весла, туђом ријеком плови.
- Све тајкун и Тантал. Трећег немамо.
- Испрану памет увијек можеш циједити.
- Мрачном уму и подземље свијетли.
- Дједа муче корјени, а унука трава.
- Ако јахте под стечај оду, народ ће и даље весла сисати.
- Тешко земљи гдје јуначке груди спадну на кокошија прса.
- За његов успјех напумпали су и одскочну даску.
- Кад тонеш, не знаш ни коме лижеш со са руке.
- Ако ти једно око ископа брат, друго ће комшија.
- Кад на себе пљунеш ,и друга поган отвори уста.
- Немамо дно дна. Заузели су га политичари.
- Кад ти се касно држава роди, отимаш се о туђе виме.
- Кукавичлук испира туђим знојем.
- Кад Србину исперу памет,постане друга нација.
- Гдје год син не призна оца, кумују му с коца и конопца.
- Ко се раскокоти између вјере и невјере, опада му перје.
___________________________________________________
Милојка
Бандука Јововић рођена у Сарајеву 01. Јануара
1951.године. Наставница српскохрватског
језика. Двадесет година радила у Сарајеву. Због ратних разарања и прогона од
1992.године са породицом живи у
Подгорици. Пензионерка.
Пише пјесме, афоризме и епиграме, хаику
поезију,приче и дјечију поезију.
Објавила је четири књиге поезије: „За и против“(2007-ПЕГАЗ –БИЈЕЛО ПОЉЕ;
“Запали
свијећу“(2009)Књижевна задруга-Подгорица,
„Колијевка
гавранова“(2015)Књижевна задруга Подгорица.
„Шавови
душе“,2018. Удружење књижевника Црне Горе,Подгорица.
Три књиге
афоризама и епиграма:
“Скривено
звоно“(2011)Графокартон -Пријепоље ;
„Меку душу сви
мијесе“(2013)УК-Горска вила-Подгорица
„Варнице“афоризми
и епиграми,(2019)КК-Неказано, Бар
Књиге хаику
пјесама :
“ У
ходу“(2010)Графокартон-Пријепоље и
„Свјетлост и
тама“(2016)Удружење књижевника ЦГ, Подгорица
Књига дјечије
поезије:
„Звуци
дјетињства“(2018)Међународно удружење књижевника и умјетника -Неказано-Бар
„Ићи-не
стизати“(2020) УКЦГ Подгорица
ОБЈАВЉУЈЕ у
часописима: СТВАРАЊЕ, Освит, Хаику новине, ВЕСТИ, СРПСКЕ НОВИНЕ, Књижевни
записи, ЈЕСЕЊИН, Голија, Глас Холмије, Свитак,
Књижевни преглед.
ЗАСТУПЉЕНА У ВИШЕ ЗБОРНИКА И
АНТОЛОГИЈА у СРБИЈИ,РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И
ЦРНОЈ ГОРИ
Од награда
ауторка издваја наградно штампање књиге ; добила од Српске књижевне задруге
Подгорица; Прва награда Просвјетног рада за кратку причу као и специјално
признање из Петровца на Млави ЗА ПЈЕСМУ –ДИГЛИ РУКУ НА АЗБУКУ.
Члаан је Удружења књижевника Србије, Матице српске Нови
Сад , Удружења књижевника Црне Горе,и Удружења хаику пјесника Србије и ЦГ ... КК-Неказано.
