У мислима носим ближње
Враћају ми вјеру у живот
Оснаже ми свод небески
Вољу ми дају да идем даље
Знам да имам раме за утјеху
Гђе могу лијечити ране
Причам вам откуцајима срца
О љубави – обгљеној честицама бескраја
Ви сте моје сигурно уточиште
У времену када је понижена људскост
Док стојим на мосту истрошених суза
Пружате ми амајлију да ме чува
Загрљај ваш данас ме грије
Јасно кажем шта волим или не
Уз ближње ми расту јака крила
Што летом лијече рањену душу
НАДА ПОНОВО ДОБИЈЕ СНАГУ
Осјећам се слободно
Док гедам воду и
Таласање свјетлости звијезда
Пуштам да срце прича тугу минулих година
Нада поново добије снагу
Да корачам кроз изазове живота
Сјећања на сјај осмјеха
Потврђује да љубав није изблиједила
Невидљиве силе враћају године
Испуњене радошћу и топлином ,
Звијезде замолим да освјетле пут
Који ка теби води
НЕМОЈ СЕ ДУГО БАВИТИ
Не волим октобар
никада ми није добро
донио
А Михољско љето дало
ми је тугу доживотну .
Да ли те је сунце у
рај повело
Од бола и муке те спасило ?
Тога дана сем сунца
Све је црно било.
Вријеме не лијечи ране
нити сузе могу исплакати тугу.
У мени бол сваки дан
јачи постаје
све ми више недостајеш .
Одвојио живот нене од тебе,
тебе од мене .
Није до нас било
него до Судбине .
О теби данас мислим на путу
који ме води тамо гђе
сам створила нови дом.
Свијећу ће неко други
умјесто мене запалити
а ја ћу тугу на цести исплакати.
Ни на гроб не могу отићи
даљина је учинила тако.
Тога дана сем сунца
све је црно било .
Нема ноћи да не
помислим на тебе
да ти слику не погледам
и не прекрстим се ,
Бога замолим да ти
Подари рај.
У мислима ћу сједити са тобом
кафу пити и причати тихо .
Умјесто тебе одговараћу сама ,
поздравићемо се на растанку
пољубићу ти њежно лице.
Обећавам као увјек :
“ Брзо ћу се вратити .“
Привијаш ме уз себе,
Бришеш ми сузе.
Говориш ми :
“ Дођи брзо , немој се
дуго бавити
умријећу жељна да те гледам. “
ЧОКОЛАДА СА ОКУСОМ ВАНИЛИЦЕ
Не волим када капут обучеш
Врата иза себе затвориш
Кроз стакло поглед ми упутиш
Вратићу се брзо тихо прозбориш
Тада се уздах од туге отме
Ноге ми постану теже од олова
Као да носим тону нечега
Сагнута корачам као грбава
Ниси могао то избјећи
То није била жеља твоја
Неће ме баш утјешити
Разговори ни порука
На столу ми ружу оставио
Црвеном бојим злато моје написао
Двије чаше вина до пола испијене
И чоколада са окусом ванилије
Увенуће ружа црвена
У вазни
Папире ће пожутити
Злато моје гђе си написао
ОБОЈЕНО ИМЕ
Не знам како да напишем а провидно да не буде
Да те сакријем иза сваке ријечи а да на тебе личи
Прикрићу ти име словима и свако другом бојом обојити
Јаку ћу узети са сјајем усјајити да нико не може избрисати
Прикрићу те од других погледа сакрити од лопова
Нећу дати никоме ни близу да приђе ни педаљ да се примакне
И нека буде онако како И ти кажеш чувајмо себе да трајемо дуже
.
Волим као вјетар играти се косом то исто волиш и ти
Меканоом дугом сјајем намазаном онако црном лепршавом
Па да иза ње сакријемо загрљаје јер мјеста има за обоје
А уједно тако и отиске сачувамо само за себе и не дамо их никоме
Тако одгурнемо све што нам не треба и смета
Баш онако како ти хоћес да погледима летимо у висине
Да будемо сами И када су други око нас
Да причамо и луди се правимо у инат дану и времену
Сваки мој покрет и поглед стихом опишеш И када ми до тога није
Дивиш се и када погријешим и својом мирноћом ме кријепиш
Са стихом ме пољубиш у косе умоташ загрљајем и крила ми дајеш
Да слободно без страха летим јер уз тебе могу и небо да дохватим
Душанка Котур Угрица, рођена је 22. децембра 1970. године у Бадену у Аустрији.
Дјетињство је провела у Козарској Дубици, гдје је завршила основну и Средњу техничку школу као текстилни техничар. Од 1992. године живи у Швајцарској, гдје наставља даље школовање у смјеру медицине.
Њена велика љубав је писање и читање литературе. Ужива да пише приче о истинитим догађајима . До сада је објавила двије књиге КАО МЕЛЕМ НА РАНУ и ЗАГОНЕТНА СОБА које су преведене и на њемачки језик .
Била је спонзор слијепом писцу Срети Вучковићу са његова два романа : „Прст судбине“ и „ Помрачење Сунца“, гђе му је била промотер и организатор промоција широм Републике Српске. Такође је била спонзор књижевнику Слободану Ђуровићу са његовом књигом. „Соколица“ што јој чини посебно задовољство.
Члан је Удружења писаца "Златно перо", Књажевац; Креативне радионице, Београд; Савеза књижевника у отаџбини и расејању, Нови Сад; Клуба писаца "Вуково перо", Лозница; Клуба љубтеља књиге "Мајдан", Међународног удружења књижевних стваралаца и умјкетника "Неказано", Бар; Удружења српско-бугарског пријатељства, Нови Сад; Удружења књижевника и умјетника "Зенит", Подгорица. Потпресједник је и секретар Литерарног круга "Златно перо" у Швјцарској.