Послушај ми Боже ти молитву ову,
што немоћна теби упућујем сада.
Подари ми снаге да на путу овом,
истрајем до краја и нико не страда.
Отвори ми очи да могу да видим,
немоћне и слабе што крај мене ходе.
Да осмијехе макар подарим им своје,
на путима бола што у бездан воде.
Претвори пустиње у поља пшенице,
са којом ћу гладне да нахраним душе.
Да спасим од глади, од ропства и патње
и покидам ланце у којим се гуше.
Подари ми Боже материнство само,
па
да будем мајка од све дјеце свијета,
да им пружим љубав, топлину и срећу
да им само радост у срцима цвјета.
Упути ме Боже да дођем до оних,
што им је у души отровница змија.
Да из мојих груди пресаде им срце
да могу да воле без злобе ко и ја.
Услиши ми Боже ти молитву ову,
што у нади теби упућујем сада,
зажалити нећу за животом својим
само да у свијету мир и срећа влада.
(Из збирке пјесама БОЈА СНА)
Слађана M. Пуповић је одрасла у малом рударском насељу Градац, на десној обали реке Ћехотине, где
Средњу техничку школу завршила је у Пљевљима, али се ипак опредељује за уметност као свој главни хоби. Још од раног детињства објављивала прве песме у дечијм листовимазаврсава основну школу. "Тик-Так" и "Весела Свеска" .
Након средње школе одлази у Сарајево и ради у ВЗ ОРАО све до ратних сукоба 1992 године. После тога одлази у Њемачку, а 1997 године у Америку, где и сада живи. Има кћерку Kрстину која је завршила факултет за Филм и Анимацију.
Поред писања поезије бави се сликањем и дизајном, што потврђује да се ради о свестраној уметници.
Објављивала је у многим зборницима и часописима, као што су " Десанки у част " , " Стопама Алексе Шантића " , " Гори Лила уочи Илина " , " Уметничкин Хоризонт ", " Сретања" и многи други.
Своју прву збирку пјесама, БОЈА СНА, објавила je у родном граду 2019 године, a у припреми је нова збирка.