Петар Милатовић Острошки: У памет се народе!

Свакодневно смо свједоци да нам кукавице најгоре о јунаштву малоумно говоре, да нам лопови блебећу о поштењу, курве о моралу, ругобе о љепоти, садисти о милосрђу, злочинци о хуманизму, силеџије о миротворству.

Дочекали су наши умни јуначки велики и високо морални преци да им неодговорно суде неки: малоумни, кукавички, најмањи и неморални синови, унуци и праунуци, најприје кроз комунистичку идеологију, идеолошку утопију, затим кроз разне странке и покрете.

Ко су они, освејдочени имбецили и морони?

То су синови комуниста, удбаша, батинашких полицајаца.

Њихови дједови бјеху јуначки часни Солунци, а очеви Титови волови и јунци.

Кад су титоисти повели вјерско-национални грађански рат  1991. године, баш онако како сам најављивао у својим говорима, осуђен сам 12. марта 1981. године и послије затворске казне емигрирао  29. новембра 1983. године, разрадили су стратегију под покровитељством Службе државне безбједнсти (СДБ), некадашње Удбе, а у сарадњи са страним обавјештајним   службама по бјелосветској помрчини,  трансформисана Удба омогућила је да у промијењеним условима, послије рушења Берлинског зида,  титулар власти и средстава остане у рукама ранијих комунистичких властодржаца, а управо  то потврђује неумољива и непоткупљива статистика.

Статистика недвосмислено потврђује да су се ортодоксни комунисти подијелили у двије колоне.

Једна колона су гласноговорници западних интереса и мрзитељи сопственог народа.

Друга колона су комнисти маскирани у лажне националисте који су створили неокомунистичку десницу са лажним патриотизмом.

Мирољуб Мишо Јекнић: Луд, збуњен и нормалан

Ја до данас нисам знао
Никад нико није крао

Што невине хапсе људе
Праве здраве да им суде

То је чисто, била мода
Отимати од народа

То ако је човек пито
И нудио неки мито

Није разлог да се стреца 
То су била мала дјеца

Наташа Симић: Шта је социологија?

Наташа Симић

Да ли је социологија хуманистичка или егзактна наука о друштву?
Да бисмо одговорили на ово питање морамо најпре разликовати науку о социологији и предмет социологије као науке.
Док се наука о социологији бави изучавањем онога што је опште и најважније за неки предмет, односно објашњењем спољашњих веза, она нам даје податке о  неком предмету усмеравајући нас на суштину неког проблема.
Предмет социологије као науке бави се изучавањем онога што је специфично за тај предмет, конкретно бави се изучавањем његове суштине.
Да би успели у томе морамо се обратити науци о социологији која нам пружа податке о неком предмету и даје нам логичке смернице за изналажење решења неког проблема.
Она нам помаже да боље разумемо везу односа између социологије, обичаја, традиције са већ постојећим нормама и важећим системом вредности излажући их истовремено критици сваког појединца, а она укључује стваралачку машту свакога од нас и прати подручје стварности свакодневног друштвеног живота.
Ту се најбоље осликава човекова улога у оним у оним сферама друштвеног живота које су нама људима најближе, а то су породица посао и све већа потреба за осамостаљивањем и грађењем што намеће потребу стварања одговорности што је битан предуслов човековог одрастања и сазревања.

Петар Милатовић Острошки: Политикантски сплеткарошки шибицари

Дискриминација бољег од себе  и сплеткарење око себе својствено је онима којима је једина срећа у туђој несрећи, својствено је, дакле, онима који мисле да јесу оно што нијесу и што никад не могу бити. 

Претежно су то они који су, у нашем случају, све сазнајне вриједности усвојили само кроз титоизам као понижавајући антисрбисам и антихуманизам.  

Они су далеко од христоликог погледа на свијет, дакле они се Бога не боје и пред људима  не стиде, а управо такви сада Бога често спомињу, скоро у свакој другој реченици, а до јуле Бога спомињали само кроз најсочније псовке које су постале урбане штаке духовним и моралним инвалидима! 

Жалосно је и срамотно да се управо такви данас гурају да буду „бранитељи“ Срба, а такви чувају српске виталне интересе онако као што коза чува купус, лопов ваш новац и курва образ свом мужу. 

"Купрешко посрнуће" опозиције у Српској

Да је српска тројка, оличена у СДС-у, ПДП-у и Листи за правду и ред, имала слуха и историјског достојанства тражила би одржавање састанка са представницима ХДЗ-а баш на мјесту страдања српских цивила у Старом Броду на Дрини или би инсистирала, због пијетета према невино страдалим српским жртвама, да се састанак одржи неког другог дана и на другом мјесту


Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 23. МАРТА /СРНА/ - И док је Република Српска оплакивала више од 6.000 српских цивила које су усташке формације прије 83 година брутално убиле у Старом Броду на Дрини код Вишеграда, представници опозиционе српске тројке су на дан ужаса и страдања српских цивила, у жељи да дођу ни власт у заједничким бх институцијама, одржали састанак на Купресу са представницима ХДЗ-а.

Снежана Р. Радуловић: Интервју са академиком, проф. др. др. Лидијом Пехар

СПОЗНАЈТЕ И ОДВОЈИТЕ ДОБРО ОД ЗЛА!
(ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ДУША ПРОБУДИ)

     Академик (ХАЗУ), Лидија Пехар (Сарајево) има два доктората - докторат из педагогије и докторат из психологије. Ради као редовни професор УНСА (на којем је бирана у сва научно-наставна звања). И психотерапеут је. 

У три мандата је била продекан за наставу и студентска питања, а обављала је и многе друге значајне функције. Била је ментор за 12 докторских теза, 25 магистарских радова (магистара наука, а не струке) и за стотине дипломских (мастер радова). 

Члан је: Академије за науку и умјетност, Управног одбора Универзитета и дописни је члан Хрватске академије знаности и умјетности. 

До сада је објавила 100 научних радова и 15 књига. 

* Интервју бих започела информацијом да ћете у мају имати радионицу уживо у Бару о нарцисима. Можете ли рећи нешто о томе? 

ШМИТ - ИСТОРИЈСКА ГРЕШКА КОЈА ЈЕ НАМЕТНУЛА ХАОС У БиХ

Шмитов боравак у БиХ је ограничен туристичким трајањем и једног дана ће отићи из ове земље "пун евра као брод". Институција предсједника Републике Српске, Влада Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске су трајне уставне категорије, које вјечно остају са својим народом, док је Шмит пролазна и још једна грешка у историји ове земље

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 21. МАРТА /СРНА/ - Нијемац Кристијан Шмит, који је умислио да је високи представник, требало би, као и сваки туриста, да послије попијене кафе плати трошкове и отпутује у своју земљу, чиме би БиХ и њеним грађанима направио највећу историјску услугу.

Шмит је својим туристичким боравком у Сарајеву направио највећу уставну пометњу и нанио невиђену штету овој земљи од које се годинама неће моћи опоравити. Чак је извјесно да ће се мирно разићи, јер је својим неправно наметнутим одлукама Шмит направио БиХ немогућом.

Петар Милатовић Острошки: Предсједници, угледајте се на Александра Гргуровића, предсједника општине Даниловград

Испијајући своју свакодневну пријеподневну кафу у елитном ресторану „Централ“ у Павловграду (Даниловграду), писао сам, као и обично, али писање ми је прекинуо важан телефонски позив.
Разговор је трајао дуго. У току разговора поред мог стола наишао је предјседник општине Александар Гргуровић, напуштајући са друштвом сусједни сто.
Нисам га раније примијетио.
Пришао је мом столу, пружио руку рекавши: „Извињавам се на сметњи, добар дан професоре!“
Оваква уљудност ме најпријатније изненадила. Могао је, као и остали, знатно ниже рангирани и по положају и образовању, да прође и да се не јави, али млади и лијепо васпитани предсједник општине Александар Гргуровић показао је да је интегритет своје личности изградио на лијепом домаћем васпитању и као образован човјек најуљудније се јавио дупло старијем доказујући да образовање почива на образу. Предсједници, угледајте се на Александра Гргуровића.

Миле Ристовић: Врховни Ћаци

Између ненадлежног и безнадежног само је један корак!

На мартовске иде
Хуљу напредњака
Чувала је група
Пропалих ћака
За дневнице веће од пензије
Допало се све то Аци
Па решио да постане Ћаци
Да беџ ЋАЦИ носи
И с њим се поноси
Под прозором својим
Створио је Ћациленд
Империју смрада
Са којом се дичи
И са којом влада
Ћаци ће га бранити
Кад народ устане
И почне парада
Пинк, Хепи, Информер
Па до РТС-а
СНС и СПС партија

Петар Милатовић Острошки: Крвави гробари, народ ће вас бацити на сметлиште историје

Другови и господо, паликуће који изигравате ватрогасце, Дракуле у Заводу за трансфузију крви, ратни миротворци, миротворни ратници, криминални политичари, политички криминалци, националне штеточине, политички дилетанти, сви ви који сте ратовали за мир и јебали народ за вашу невиност, идите на сметлиште историје да вас народ ускоро не би бацио на то историјско ђубриште које сте заслужили одавно.

Ви сте неограничено зло са ограниченом интелигенцијом! 

Ви сте добровољни даваоци туђе крви коју сте дебело уновчили, што и слијепци виде са вашим вилама, јахтама, астрономским примањима док учитељи, наставници, професори и научници претурају по контејнерима, а отићи ћете на сметлиште историје јер ви сједите на вашим образима.

Ви сте устоличили најгоре и плански одстранили најбоље, јер памет, образованост и поштење незгодни су свједоци ваше глупости, неписмености и непоштења. 

Уосталом, ваша једина сврха је да се ваше празне главе попну до врха, па и преко њега, до самог Бога кога намјеравате да протјерате и да га сахраните као ваши очеви и дједови што су то радили у банатској Белој Цркви и на Капином Пољу код Никшића.

На силу сте нас убјеђивали у ваше комунистичко „братство и јединство“,  хапсили сте нас, затварали и убијали зато што смо с правом критиковали ваше комунистичко једноумље, хапсили сте нас и убијали што смо на вријеме указивали да је Устав из 1974. године школски примјер правне обмане народа и перфидна припрема за најстрашнији и најкрвавији вјерско-национални и грађански рат, па кад сте касније заиста започели тај  крвави вјерско-национални грађански рат у режији ваших спољних помагача: Великоњемачког Четвртог Рајха, Црне католичке интернационалне, масонске финансијске олигархије, позвали сте нас да ми нашим тијелима у нашој крви рушимо ваше лажно комунистичко „братство и јединство у које сте нас раније на силу зликовачки убјеђивали.

Србима забрањено самоопредјељење, а несрбима загарантовано отцјепљење!

Бацам рукавицу у лице свим српским правницима, адвокатима, судијама, политичарима. Бацам рукавицу у лице свима из два разлога.

Први је што нису поштовали принцип конситуитивних народа приликом разграђивања државе 1991. године.

Други је Гордијев чвор на Косову и Метохији  чије рјешавању сви приступају као онај љекар који здравља својих пацијената прати на тај начин што редовно ишчитава посмртне плакате на бандерама.

Отворено писмо политичарима у Србији, Републици Српској и Црној Гори: Уједiњење, а не разједињење

Државно-правно и територијално уједињење народа у Србији и Републици Српској, у првом степену, као и касније уједињење са народом у Црној Гори, у другом, и на крају државно-правно и територијално уједињење са народом Републике Српске Крајине,  која је тренутно под окупациом, у трећем степену,  ма колико се то некоме свиђало или не, историјска је неминовност, баш онако како сам предлагао у свом „Предлогу за нацрт српског националног програма“ 13. мајa 1989. године, дакле знатно прије појаве било које странке на српском говорном подручју, због чега је против мене узалуд вођен судски процес и расписана савезна полицијска потерница која је трајала десет година, све до 11. јуна 1999. године кад је потписана капитулација у Куманову, а за то вријеме сам се налазио у емиграцији јер сам 12. марта 1981. године осуђен зато што сам, отворено критикујући Устав из 1974. године, пророчки најављивао вјерско-национални и грађански рат који ће да поведу комунисти као лажни националисти код свих народа, што се касније заиста и десило, да би током тог рата, на основу одлуке Бадинтерове комисије 29. новембра 1991. године (опет фамозни 29. новембар, као онај у Јајцу, као онај у Бечу кад је умрла Марија Терерзија, симболизујући брисање свега српског на Балкану!), административне Титове републичке границе у српској крви претворене у међудржавне, а све те границе, да подсјетим, у длаку се поклапају са оним Хитлеровим границама из 1941. године.

Петар Милатовић Острошки: Без лустрације стигосмо до дисквалификације Срба

Сви смо дочекали ово што нисмо морали захваљујући љевацима на десној страни због којих народ храмље на обје ноге. ИмаЈући ово у виду неминовна је лустрација, односно уклањање из политичког и јавног живота свих комунистичких руководилаца, удбаша и удбиних доушника.
 
Увођењем вишепартијског система, наравно неокомунистичког, у разним комунистичким фракцијама, прескочена је лустрација.
 
Намјерно је прескочена како би  у промијењеним условима  титулар власти и економске моћи остао у комунистичким, односно неокомунистичким рукама. Управо ово се види послије свих избора у Србији, Републици Српској и Црној Гори.
 
У свим случајевима главни промотери робовласничког и дужничког ропства на Балкану  су управо комунистички и неокомунистички кадрови, односно партизански синови, унуци, па и праунуци.

Миле Ристовић: Ћациленд

Горди соко СНСа
Слетео је са небеса
На тераси урнебеса
Па одозго са висине
У бунилу и лудилу гледа
Панораму свога Ћациленда
Препуњеног шаторима
Ограђеног торовима
Настањеног  ћацићима
Што желе да уче
Пред шаторе  чуче и шенлуче
Док у глави и мота и снује
Ремек дело свога ума
Дал’ то види ил” му се причиња
Сам очима својим не верује

У ноћ пуну звезда
Горди соко из враниног гнезда
Посматра ћациће
Како уче и како се муче
Да “српску јебену химну” принауче
Скупио их с коца и конопца
Од зле мајке и од горег оца

Свашточине су највеће штеточине

Постоје људи који мисле да су надљуди, а у ствари су подљуди.
Њихов којефицијент интелигенције је мањи од броја њихових ципела. 

Такви се у све разумију иако ни о чему појма немају. 
О философији знају више него: Сократ, Аристотел, Платон, Хегел, Кант, Ниче, Шопенхауер и остали; о књижевности више сви књижевници заједно; о политици више него сви политичари и политички аналитичари.

У свакој чорби су мирођија, а специјалност им је да сваком поштеном човјеку  запрже отровну чорбу јер поштени је незгодан свједок о њиховог непоштења.

Народ за такве каже да су гњиде и вјерује да је гњида измет од вашке. 

Такви се лако препознају по симболима њихових (бес)карактерних особина на скали моралне и духовне посрнулости: љубомори, зависти, пакости, злоби, мржњи, лукавству, подлости, кукавичлуку, лажи, сплеткарењу, гордости.

Петар Милатовић Острошки: Јавна и тајна сцена

Ја теби, ти мени, овај ономе, онај тамо ономе, увезани су по партијској и црквеној линији, један брат овамо, други тамо, а сви заједно танцују по такту програмера хаоса, један другоме пред камерама једни другима ваде очи, а кад се свијетла погасе грле се у мраку који је њихов заштитни знак. 

Благо томе ко их не зна, куку ономе који их препозна.

Удружили се сви из полусвијета по протоколу обогаћених пробисвијета.

Кидишу на онога ко их препозна на прашњавом тротоару пуном њихових изгажених испљувака који су њихове праве слике и прилике!

У самообмани самоозваничили су се у феудалним ћумезима као једини тумачи слободе и једини правни заступници истине, Бога, свега и свачега  и из тог брлога  протјерују свакога ко нема благослов њихове “Службе“.

Све се ово дешава у најмањој земљи са највише шпијуна, политичких криминалаца и криминалних политичара у цијелом  свијету.

Ово стање кроз густо грање има високу цијену на њиховој меркантилној пијаци зато што нас најскупље коштају најјефтинији (не)људи!

Миле Ристовић: Врховни шибицар

 

"Када би људи знали 
колико мало памети управља светом,
умрли би од страха."

(Иво Андрић)

Студенти и народ су ћутали
Одајући пошту настрадалима  испод надстрешнице
Али се тишина није чула
Није одјекнула
Једино у глави врховног шибицара
Закључала се у ограниченом уму
И опорој души злобног циника
Одакле је излетела у етар
Као чувена реченица
"...неки имбецил из Ниша..." Дописница РТС-а
"...каже тишина је одјекнула."

Петар Милатовић Острошки: Без лажне скромности, прије 35 година све сам унапријед видио

Најновија догађања на домаћој и свјетској политичкој сцени дају ми за право  да сам прије равно 35 година био на најисправнијем путу од кога нисам одступио до данас ни за милиметар.

Наиме, 13. маја 1989. године одржао сам у Никшићу предавање својим сарадницима у Црној Гори аудио поруком коју ћу објавити у наставку текста. Тада сам дао свој ПРЕДЛОГ ЗА НАЦРТ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА и то предавање  објављено је у цјелини у брошури „ЗА ОДБРАНУ НАРОДА“ почетком јуна 1989. године.

Због тога је Окружно јавно тужилаштво у Подгорици против мене подигло оптужницу по чл. 133 ст 1 (казна од 3 мјесеца до 3 године) и члана 134, ст. 1 и 2 (казна од 10 година до смртне каазне – у то вријеме смртна казна још није била укинута!), а РСУП Црне Горе 11. јуна 1989. године за мном је расписао савезну полицијску потјерницу због „распиривања расне и верске мржње“ и послије истека петогодишње потјернице иста је обновљена 1994. године, да би ме након истека друге потјернице 1999. године сепаратистички режим у Црној Гори и даље задржао на црној листи,  да бих се послије три политичке робије у отаџбини, два преживљена атентата у емиграцији 1986. и 1991. године, али оба пута су атентатори однијети на носилима, коначно вратио из политичке емиграције 15. јуна 2020. године, послије 37 година емиграције у којој сам оставио дубоке и часне српске националне трагове, објавивши до тада 43 књиге (сада имам 46 објављених!)  на српском и њемачком језику у корист Срба, од којих су многе преведене на неколико светских језика.

МИТ О ПОСЉЕДЊЕМ ПРОТЕКТОРУ /Ш/МИТУ ОТПЛОВИ/О/ БОСНОМ

Политичко Сарајево, нажалост, и даље се "узда" у усамљеног Шмита и не види даље од Требевића које се геополитичке промјене дешавају у свијету. Живи у свом "тамном вилајету" у којем једино лидер ДФ-a Жељко Комшић покушава да упали фењер и освјетли сарајевско политичко сивило

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 2. МАРТА /СРНА/ - Политичко Сарајево поприлично је у паници без јасног става како да изађе из ситуације коју је произвело, слушајући првенствено бившег америчког амбасадора Мајкла Марфија и њемачког држављанина Кристијана Шмита.

Марфи и Шмит су гурнули своје судске послушнике у БиХ да воде политичко-правни процес којем су, са становишта струке, можда дорасли, али су остајући вјерни лажном протектору, погазили судско достојанство, морал, право, правду и срушили правни систем.

Урош Марјановић: Живот без Христа нема никаквог смисла

 1.

А како да живот и свет волим
Да тако снагу себи створим
Како да непостојаност избацим
Непостојаност ону која је наметнута
И ону коју сам ја непажњом и грешком себи наметнуо
Гора је од страха
И тврда је
Некада је и избацим

Др Петар Милатовић Острошки: Од данас је легитимна конфедерација Републике Српске и Србије

Послије самовољне одлуке високог представника Уједињених нација Карлоса Вестендорпа о смјени легитимног предсједника Републике Српске др Николе Поплашена 6. марта 1999. године, одмах сам у року од 24 сата организовао и предводио масовне српске демонстрације у Бечу са неколико хиљада српских демонстраната.

Тог дана, прецизије речено 7. марта 1999. године у свом говору, између осталог, говорио сам о наци-фашистичко-комунистичком распарчавању српске етничке и историјске територије, подсјећајући на дахијску сјечу кнезова 1804. године која је била повод Првог српског устанка и при том сам насилну смјену др Николе Поплашена са мјеста предсједника Републике Српске означио као почетак нове сјече српских кнезова на крају двадесетог вијека.

На наредну сјечу се није дуго чекало, тачније речено данас 26. фебруара 2025. године Суд Босне и Херцеговине изрекао је казну затвора у трајању од годину дана предсједнику Републике Српске Милораду Додику и шестогодишњу забрану политичког дјеловања на основу небулознихе одлуке илегалног Шмита кога треба ухапсити уколико се појави на територији Републике Српске или Србије!

Петар Милатовић Острошки: Бог као подстанар и бескућник вјечити је побједник!

Данас нас на слогу позивају несложни и у Бога се куну безбожни, а најчешће то чине: невјерујући „вјерници“, они који јуче нијесу знали како црква изгледа изнутра. 

У томе предњаче комунистички „националисти“; марксистички „четници“; невјерујући „вјерници“; неки наставници биологије који су до јуче дјецу обњањивали да је човјек постао од мајмуна умјесто да су на свом примјеру подучавали дјецу да је мајмун постао од човјека; наставници марксизма који сада предају вјеронауку захваљујући миту и корупцији и, и, то „и“ могло би да испуни дебелу књигу о нама самима какви јесмо, а боље да нијесмо! 

Сви они нападно метанишу. Од њих не можеш да приђеш икони. Кад се крсте чине то толико нападно и карикатурално, разбацујући се у широком  луку десном руком, а често и лијевом,  као да подучавају Бога како Бог треба да се крсти и како велики Гспод Бог треба Богу да се моли, успут приликом нападног и карикатуралног прављења крста на себи   некога млатну по носу. 

САРАЈЕВО СЕ РАДУЈЕ "СЕНИ ОД ЗАКОНА" ЗБОГ "СЈЕЧЕ СРПСКИХ КНЕЗОВА"

Први на удару фараонове "лакрдије од закона" нашли су се предсједник Републике Српске Милорад Додик и вршилац дужности директора "Службеног гласника" Милош Лукић који већ више од године у "сарајевском тамном вилајету", у којем нема ни правде ни логике, доказују да су радили у складу са Уставом и законима Републике Српске и БиХ

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Бошњачко Сарајево је сав свој политички капацитет усмјерило на укидање Републике Српске под идејним вођством неколико амбасадора западних земаља и високих представника који су упорно радили да се дерогира Република Српска и српски народ, а неријетко и хрватски народ који је стао у заштиту Херцег-Босне као оквира у којем се осјећа слободно.

Зорица Бранковић: Прелива на мене енергије неба

ДИВЉЕЊЕ

Дивљење буди,
крај старог бунара расте, горостасно...
Мој храст, близу шуме,
удаљен од пута,
на ливади своје место има,
покрај белих рада, своју срећу живи...

Петар Милатовић Острошки: Нечији пројекат да ме ликвидирају

Прошле године 16. јануара подметнута је испред моје куће пушка док сам се налазио на гробљу да запалим свијеће прецима које су на правди Бога убили дједа, бабу и два стрица  у Другом свјетском рату партизански зликовци на поноћ у засједи из седам пушака: Милош и Сретен Пелевић из Велета, Неђељко–Неђо Богићевић из Богићевића, Саво Савовић из Лалевића, Марко – Мило Радоњић из Фрутка, Војислав Ђуровић из Фрутка и Драгиша Ивановић из Сјенице код Подгорице 

Вративши се са гробља одмах сам обавијестио полицију о проналаску подметнуте пушке испед моје куће. 

Двојица инспектора који су дошли и преузели пушку рекли су ми да је нестанак пушке пријавио извјесни Павићевић са Слапа и да је она пала са крова аутомобила који се кретао од центра Даниловграда у према Слапу баш испред моје куће . 

Снежана Р. Радуловић: Интервју са Маријом Ристић

Марија Ристић је докторанд на Филозофском факултету у Београду при катедри за Историју уметности. Завршила је Земунску гимназију (природно-математички смјер) и паралелно похађала Музичку гимназију „Коста Манојловић“ (вокално-инструментални одсјек за клавир).  Стручно се усавршавала у Италији (2019) у склопу истраживања о умјетности илустрације уз подршку Министарства културе и информисања. 

   Добитник је награде „Александар Дероко“ коју додељује Општина Стари град и Установа културе „Пароброд“ за аутентични допринос култури.

   Лијепа је и интересанта чињеница да је лик Марије Ристић послужио као инспирација за максимум карту коју је издала Пошта Србије поводом јубилеја 150 година од оснивања Народног позоришта (2018). Након четири године, њен лик је поново био инспирација за поштанску марку и двије максимум карте посвећене прослави 145 година од првог објављивања књиге Лава Толстоја, „Ана Карењина“ (2022. године, њен лик се огледа у лику Ане Карењине).

Такође, на врло кратко, ликом стујардесе појавила се у ТВ серији „Иво Андрић“ (2024) уносећи динамику у статични кадар лета авионом. 

   Марија Ристић је препозната по раду у култури,  по доприносу развоју критичке и умјетничке сцене у Србији. У статусу је члана–сарадника Матице српске, док је члан Удружења примењених уметника и дизајнера Србије, Друштва ликовних и примењених уметника Земуна и Клуба сарадника Народног музеја у Београду. Као један од двадесетак научника учествовала у ТВ серијалу „Генерација побуњених анђела“.

Петар Милатовић Острошки: Неки Бјелопавлићи копирају острашћеног антисрбина Јевремa Брковића

Завичајно удружење грађана „Бијели Павле“ у Даниловграду (будућем Павловграду“) покренули су 2023. године часопис „Брђанска земља“ чији је главни и одговорни уредник  проф. др Борис Б. Брајовић, а редакцију чине: Милорад Дуди Кадић, Милан Стојовић, Здравко Гавриловић, Перо Радоњић, Данило Јовановић, Миљан Станишић, проф. др Светислав Поповић, проф. др Горан Радоњић, мр Жељко Вујадиновић и Станко Јовановић. 

Промоција првог броја одржана је 24. фебруара 2024. године у Даниловграду, С обзиром да сам у Републици Српској презаузет научно-истраживачким радом, жао ми је што нисам у могућности да присуствујем промоцији другог броја  овог завичајног часописа.

Племенит је подухват са објављивањем овог локалног, односно завичајног часописа, али и пут у пакао је поплочан најбољим намјерама. Наиме, оснивачи, главни и одговорни уредник и сви чланови редакције локалног часописа „Брђанска земља“ занемарили су, из незнања, или необавијештености, да је назив гласила „Брђанска земља“ буквално копирање наслова књиге Јеврема Брковића који је објавио књигу „Брђанска земља“ 1973. године у издању београдске „Просвете“, а та Брковићева књига доживјела је неколико издања, чак је штампана и у  Туђмановој новоусташкој Хрватској.

Оснивачи и уредништво су мишљења да се садашњи локални часопис „Брђанска земља“ наслања на лист „Брђанин“, чији је први и једини број изашао 11. фебруара 1926. године у Даниловграду (Павловграду), чији је оснивач и власник био др Илија Ђ. Бошковић.

Кад је већ тако, жао ми је што оснивачи и уредници нису у називу овог локалног часописа наставили првобитним путем и задржали првобитни назив назив гласила „Брђанин“ него су га несвјесно (или не дај Боже свјесно) крстили по књизи професионалног антисрбина Јеврема Брковића „Брђанска земља“!

Под чије ће скуте политичко Сарајево сада кад нема више Марфија

"Руски малигни утицај" није ни постојао, измислили су га они које су Бошњаци понизно слушали. Нема више Марфија, нема више О'Брајана. Нема више ни партизанских скута ни социјалистичког "братства и јединства" под којима су се вјешто скривали

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У политичко бошњачко Сарајево је, изгледа, ових је дана стигла 1944. година, када је као "хрватско цвијеће" почело да скида усташке униформе и масовно вршило пребјег под партизанске скуте, увидјевши да ће усташко-нацистичке фаланге, којима је вјерно служило, изгубити битку.

Тај пребјег им се добро исплатио. На самом крају Дргог свјетског рата као губитници "прешли" су у побједничке партизанске редове, а сав гријех који су починили у усташким фалангама над невиним српским жртвама им је "опроштен" у име социјалистичког "братства и јединства".

Усташки злочини су у новој Југославији значајно и системски скривани, а они који су преживјели усташка звјерства нису смјели јавно говорити. Тако је већина муслимана ондашњег времена из фашизма нагло прешла у антифашизам.

Конвертитство бивших комуниста које ускоро чекају затворске ћелије

 Комунизам је највеће зло! – папагајски данас вичу бивши заклети комунисти којима је тај исти комунизам све дао од онога што је од других отео!

Овдје, разумије се, није ријеч о комунизму као оваквом, или онаквом систему, већ је ријеч о превртљивим људима, дакле конвертитима,  којима су карактерне особине: неморалност, дволичност, подмуклост, бахатост, поквареност, препреденост, арогантност,  безобзирност, лицемјерност, љигавост, надменост, манипулативност, перфидност и остале деструкције на скали моралне посрнулости.

Сећам се да сам у интервјуу београдском листу „Балкан-експрес“ у септембру 1992. године дао интервју под насловом „Ја који сам одувијек Тита презирао мораћу да га браним од оних титоиста који су га превише вољели“.

Сепаратизам локалпатриота, удбашких идиота

Својевремено сам, супротстављајући се бујању исламског фундаментализма у Босни и Херцеговини, Светог Саве дедовини,  написао строфу због које сам у Вишеграду у септембру 1979. године осуђен на два мјесеца затвора и та строфа гласи:

Требала је глава
бити довољно луда
да се једна држава
у осам претвори феуда!
(Осмогонија)

Послије двије године, тачније речено 12. марта 1981. године, истог дана кад су букнуле шиптарске демонстрације на Косову и Метохији, које је Стане Доланц, бивши члан Хитлер-југенда, хтио да минимизира,  осуђен сам и у диспозитиву пресуде, између осталог, пише: ...“крив је зато што је тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи, да је југословенски Устав из 1974. године школски примјер правне обмане српског народа и представља страшну увертиру у будући крвави вјерско-национални грађански рат који ће да поведу комунисти као лажни националисти и код Срба и код Хрвата и код Словенаца....“. 

Послије те робије емигрирао сам 29. новембра 1983. године, баш на дан кад је патријарх Герман, (Хранислав Ђорић, бивши љотићевац) честитао „Дан републике“ колективном предсједништву СФРЈ, а комунистички „29. новембар“ је дан смрти Марије Терезије, умрла 29. новембра 1780. године. 

На дан смрти Марије Терезије србогладни србождер Јосип Броз, звани Тито, у Јајцу 29. новембра 1943. године, у јеку грађанског рата и под окупацијом, повампирио је аустроугарске снове о брисању свега српског на Балкану, понављам баш на дан смрти Марије Терезије.

Камо с´утра? – питају се злојутра

Како камо?
Па зна се.
У кафане које су им домови културе.
У дискотеке које су им универзитети.
У мењачњице и коцкарнице које су им  основна привреда грана.
У пекаре на ручак и вечеру са гостима.
У аутомобилима и аутобусима у којима се крсте кад пролазе поред цркве.
У апотеке у којима се моле за здравље.

Ко су они?

Петар Милатовић Острошки: Не знам ко је за лудницу, а ко је изашао из ње

Као што је познато, имамо Српску академију наука и умјетности (САНУ) чији историја сеже до 7. новембра 1841. године, што видимо на сајту САНУ и тај историјат дословно гласи.

„Историја САНУ почиње 7. новембра 1841. године када је основано Друштво српске словесности (ДСС) са циљем да проучава српски језик и на њему пропагира науке. ДСС је према областима деловања било подељено на пет одсека, а од 1847. године резултате свога рада је објављивало у Гласнику Друштва србске словесности. Због јачања либералне струје у ДСС, која је била критички усмерена према владајућем режиму, Друштво је суспендовано јануара 1864. године. 

Божица Везмар: Из пера месечевог чувара

Колико је боли сада у овом часу
Када песник тугу
Пресипа из чаше у чашу
У тренутку утихнулог дана
Где се Жицом опева свака рана

Вида их, броји
Док се у грлу не појави
Жеђ за њеним ликом
Тада га обузме тама
Обавије му срце, стегне у чвор
Не допушта да се расплете
Од тмине и горчине

ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ „КОЉА МИЋЕВИЋ” ЗА 2024. ГОДИНУ

Разматрајући приједлоге приспјеле на Конкурс Удружења књижевника Републике Српске  за Mеђународну награду за превођење поезије„Коља Мићевић”, са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике, жири у саставу Ристо Василевски, пјесник, преводилац и академик – предсједник, те Ранко Рисојевић и Предраг Бјелошевић, пјесници, преводиоци – чланови. На састанку одржаном 10. фебруара 2025. године, жири је, између пристиглих пријава за угледну награду за превођење поезије „Коља Мићевић“, издвојио:
1. Пјесника и преводиоца Зорана Костића, за укупно преводилачко дјело, посебно за превод и препјев Антологије руске поезије (X-XXI вијек) у издању Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” Бања Лука, 2024.

Петар Милатовић Острошки: Тајна исповијест комуносрба испод поданичких грба

Ми, синови и унуци партизанских зликоваца, велемајсторски смо универзалци. Ми смо све и ништа. 

Истовремено смо велики моралисти и највеће курве. 

Од 20. октобра 1944. године, оног дана кад се Пеко Дапчевић, син попа Јована, на бијелом коњу ушуњао у престони Београд иза трупа црвеноармејског маршала Федора Ивановича Толбухина, ми садашња позиција и опозиција у свим српским земљама имамо оца и мајку у једном, у „Служби“ која се најприје звала Озна, касније Удба, затим БИА, АНБ и тако даље. 

Анастассиа Глазкова: Черногорские стихи

Рождество

С окружности слеза упала
И, воплотясь, звездою стала,
И ровен час как никогда,
Что навсегда, что навсегда.

Младенец спал и снилось лето
И лета взрослое лицо,
И вечный разговор об этом
С всё наблюдающим отцом.

Кряхтят гружёные волхвы,
И сдерживают мулы му,
Ещё не знают (или знают),
Что все навеки спасены.

24ночь25.12.2024.

Анастассиа Глазкова: Замысливший полёт всегда один

"Знал бы Ирод, что чем он сильней, 
тем верней, неизбежнее чудо. 
Постоянство такого родства - 
основной механизм Рождества."
                                      (Joseph Brodsky)

***

Ничто не рухнуло в тартарары,
Ни зло, ни подлость, никакое кодло,
Оно лишь молодеет от жары,
Туда ему дорога.
Но нота, взятая над той самой,
Казавшейся неистово высокой,
Стоит горизонтально меж водой
И с небом сводна.
Замысливший полёт всегда один.
Из-за него электрику заводит
Единый невидимый механизм
Водо-воротен.

Копитар и Хиландар

Беч и Ватикан одувијек су водили антиправославну и антирпску политику са малим изузецима кад је то одговарало бечу и Ватикану.

Од бројних примјера међународних беспримјера издвојићу однос Беча према Хиландару, наравно под патронатом Ватикана.

Наиме, између Бартоломеја Јернеја Копитара, Словенца католика, и Хиландара, највеће српске светиње, постоји додирна тачка која представља најгору антиправославну и антисрпску намеру острашћеног католика.

Српској јавности слабо је позната конспиративна дjелатност Јернеја Копитара, за кога се у српској историографији веома често истицало да је био просрпски настројен и да је због тога помагао рад Вука Стефановића Караџића. 

Да политика не буде проститутка

Кад је у питању политика препоручљиво је да никоме ништа не вјерујете. Само у том случају политичари неће бити гробари истине и ваших нада. Бориће се да задобију ваше повјерење. Па и кад помисле да им вјерујете, опет им ништа не вјерујте. Само тако ћете их држати на узди коректности.

С обзиром да је уцјена једно од најглавнијих политикантских средстава, уцјењујете и ви њих. Даћете им онолико колико заслужују! Само тамо ће бити сужен простор за њихове манипулације и сужено поље њихових лажи и обмана.

Најмање вјерујте онима који говоре оно што желите да чујете, јер они једно говоре, друго мисле, а треће раде. Такви ће вас изневјерити првом приликом и доносиће законе којима ће легализовати све што је нелегално. Зато имајте на уму опомену Оноре де Балзака који је казао да су њихови закони паучина кроз коју пролазе велике мухе, а у коју се хватају мале. Управо велике мухе су они сами и њихови сателити, а мале мухе сте ви који сте им дали повјерење да вас изиграју. Они су попут оног корова у брду гдје нема великих стабала па коров захтијева да му се сви клањају. Зато је Платон својевремо упозорио да не смијете поштоваати људе више од истине. У том грму лежи зец.

Петар Милатовић Острошки: Велика заблуда у вези првих српских новина

Уобичајено је да се каже и пише да су прве српске новине „Новине сербске“ основане у Бечу 1813. године које су основали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Ово је наобичнија лаж коју из незнања, или намјерно, папагајски понављају новинарска удружења у Србији, Црној Гори, као и бројни интелектуалци, што никоме не служи на част.

Заблуде се нигдје лакше не примају неко код Срба, што је доказано безброј пута у историји.

Прије Давидовићевих и Фрушићевих „Новина сербских“ основано је троје српских новина и то: Орфелинов „Славено-сербски магазин...“; затим браће новине браће Пуљо„Сербски повзедневниа новини“; Новаковићеве новине „Славеносербски вједомости“.

Кренимо редом.

Прве српске новине, дакле прије оснивања „Новина сербских“ (1813) основао је Захарије Орфелин 1764. године, дакле равно 49 година прије Давидовићевих и Фрушићевих бечких „Новина сербских“.